2007 ANNUAL DIOCESAN ASSEMBLY
Saint Peter Serbian Orthodox Church
Fresno, California

ЕПАРХИЈСКА СКУПШТИНА, ФРЕЗНО, 1-3 ФЕБРУАР , 2007

• У току недеље митара (цариника) и фарисеја, хришћани се полагано и поступно припремају за Часни пост, кроз подсећање на животни став покајања и преумљења, како нам сам Спаситељ наговештава кроз параболу покајника и лицемерa. Управо у те дане, у парохији Светог Апостола Петра у Фрезну, почетком овог фебруара 2007, одржана је Годишња Скупштина Епархије Западноамеричке. Првога дана, у четвртак 1. фебруара, као и обично одржан је сусрет Свештеника ове Епархије. На братском састанку свештеницима су се обратили Епископ Западноамерички Максим са поздравним говором, и протопрезвитер о. Томас Хопко, декан емеритус Теолошке академије Светог Владимира у Њујорку. Професор о. Хопко је говорио о основама пастирства и практичним димензијама пастирског рада у модерним условима. После његовог предавања уследила је плодна дискусија. Напоредо са овим сусретом одржан је и састанак Кола Српских Сестара.
  У поподневним часовима је служено вечерње, да би после вечере, у 19 часова уследила седница Епархијског савета. На дневном реду седнице нашла су се питања из живота Епархије западноамеричке: мисија, литургијско-богослужбени живот, питање буџета, питање мисионарског кампа у Џексону итд.
  

  У петак, 2. фебруара, молитвеним призивом Светога Духа у цркви Св. Петра отпочела је Годишња Скупштина епархије. Седница је отворена предавањем протојереја Томаса Хопка на тему "Шта је Хришћанство?". О. Томас је у свом обраћању подсетио на оне елементарне видове хришћанства, а после предавања је одговарао на занимљива питања која су му постављали делегати.
  После ручка уследио је радни део седнице на којој су извештај изнели епископ Максим, Епархијски управни одбор и др.
  У 17 часова служено је у препуној цркви "свеправославно" вечерње, коме су присуствовали представници различитих православних помесних јурисдикција (Грци, Руси, Срби, Јермени, Американци...), а о. Хопко је и том приликом одржао предавање на тему: Божије Јеванђеље у Исусу" (“God's Gospel in Jesus”). Предавач се дотакао модерних питања, попут тзв. гностичких јеванђеља, која нису била непозната првим хришћанима (Св. Иринеј Лионски их побија и одбацује). Сва та јеванђеља се данас објављују углавном у време великих хришћанских празника, чиме се открива комерцијална позадина издавача. О. Тома је умесно запазио да ни у једном од гностичких "јеванђеља" нема Крста (распећа и страдања Христовог), што је веома индикативно. Јеванђеља која је Црква препознала као "своја", упркос међусобној различитости, износе пред нас целовитост икономије спасења, интегралну Христову поруку, али и Његову Богочовечанску Личност.

  У суботу, 3. фебруара, на дан Светог Максима Исповедникам изјутра је служена Света архијерејска Литургија, у оквиру које је обављен и помен-парастос свим преминулим верницима исвештеослужитељима западноамеричке епархије. Служили су скоро сви присутни свештеници. Епископ Максим је после прочитаног Јеванђљења беседио о складном односу Литургије и подвижништва у Православљу, како је то у свом животу и писаним делима показао Свети Максим Исповедник. Свети Максим је говорио и о Царству Божијем чија је икона Света Литургија и о борби против самољубља и индивидуализма. Овај свети Исповедник је у Христовој Личности видио кључ решења свих проблема човека и света, говорећи о "возглављењу", рекапитулацији свих и свега у Ипостаси Богочовека. Његова божанска Ипостас је и једино "место" за упокојене, зато што им гарантује бесмртност не на основу природе него на основу слободног и личног односа љубави.
  Потом је одржана пленарна седница Епархијске Скупштине, на којој се расправљало о мисионарским парохијама, о плану за следећу епархијску скупштину, која ће се одржати следеће године у Мораги. Епархијски дани у Цексону ће се одржати прве недеље у септембру.
  Поздрављајући протојереја-ставрофора о. Душана Буњевића из Новограчаничке митрополије, Скупштина Епархије Западноамеричке у Фрезну изразила жељу да се пет парохија НГМ које се налазе на територији Западне Америке присаједине Западноамеричкој епархији (то су парохије: Светог Јована Крститеља у Сан Франциску, Светог Георгија у Окланду, Светог Архангела Михаила у Саратоги, Светог Николаја у Финиксу, Аризона, и Христа Спаса у Аркадији). Тим поводом Скупштина је донела резолуцију у виду писма Његовом Преосвештенству Епископу НГМ Лонгину, у којој се између осталог каже: "Надахнути Духом јединства, слоге и братске љубави, једним гласом и једним срцем, умољавамо Ваше Преосвештенство, заједно са Вашом богоспасаваном Епархијом, да размотрите питање присаједињења Западноамеричкој епархији оних парохија НГМ које се налазе на територији Западне Америке". Даље се констатује да је Епископ Лонгин већ више пута изразио спремност на овакав чин, као и парохије из Беј ерије са њиховим свештеницима (овог пута и кроз глас протојереја-ставрофора Душана Буњевића-госта наше Скупштине), тако да се сада они позивају да саборно и братољубиво издејствују сходну одлуку о присаједињењу. Свети Апостол Павле саветује Цркве да им све бива „благообразно и по поретку“, а Света Црква је својим канонским предањем овај поредак штитила забранивши преклапање више јурисдикција на једном простору као штетно. У том духу је године 1992. донета и одлука Светог Архијерејског Сабора СПЦ о јединству целе наше Цркве. Делегати Скупштине, сви свештеници и целокупна паства Западноамеричке епархије на челу са Епископом Максимом сматрају да више не постоје разлози за одлагање присаједињења. Народно искуство је својом пословицом посведочило да време лечи ране, али исто тако продубљује и расколе. Истовремено, Скупштина Западноамеричке епархије уверава свакога заинтересованог да је овај предлог крајње искрен и добронамеран, да нема никакву другу позадину нити претензије, него искључиво пастирску бригу и братско старање за спасоносно функционисање Цркве на овом простору, а у славу Божију!
  На крају Скупштине епископ Максим је дао изнео завршне утиске након чега је прочитана молитва. После заједничког ручка делегати, чланови парохија, разишли су се у нади да ће резултати овогодишње скупштине донети плода.

  ТОМАС ХОПКО У ЛОС АНЂЕЛЕСУ
  После боравка у Фрезну, о. Томас Хопко је стигао у Лос Анђелес. Уочи недеље, служено је вечерње у Катедрали Св. Стефана Првовенчаног, да би после тога у великој сали било одржано предавање омладини Лос Анђелеса. Овај скуп је организовао свештеник Никола Чеко, позвавши на скуп велики број младих, око 150, који су слушали надахнуто Хопково предавање.
  Сутрадан, у недељу која се назива "Блуднога сина", 4. децембра 2007, у цркви је служена Света архијерејска Литургија на челу са домаћим епископом и свештеницима: Томасом Хопком, Николом Чеком, Илијом Дајковићем и јеромонахом Јованом (Бабићем).
  По прочитаном Јеванђељу, о. Томас је беседио о смислу јеванђелске приче о блудном сину. Осим општепознатих места на која је такође скренуо пажњу, Хопко је, подсећајући на значај Очевог Дома (коме се блудни син вратио), изнео пред вернике следећу претпоставку: замислимо, вели он, да се расипни син није вратио Очевом Дому, него да је остао на свињској фарми, и тамо засновао породицу са пуно деце, која је опет изродила своју децу итд. Тако би се појавиле читаве генерације људи, које би наставиле да живе, не знајући уопште да постоји Очев Дом! Знали би само за свињску фарму! Отац Тома је с том претпоставком у ствари хтео да укаже да на такву фарму личи савремено друштво кад год је несвесно Очевог Дома, тачније кад год је удаљено од Цркве Христове. Говорио је беседник такође о значају подвига, без кога нема напредовања у духовном животу, о томе да је Јеванђеље пуно парадокса: уколико желиш да будеш први, буди последњи, ако желиш да будеш са Богом мораш да се одрекнеш себе, уколико желиш да истински живиш, мораш да умреш!

•