Diocesan News

Hierarchical Divine Liturgy in Las Vegas

2016 09 11 las vegas 02Да ли сте се некада питали како један православни Србин живи своју веру у коцкарском граду? Ако јесте, а не знате одговор, дођите у Лас Вегас!Српска парохија Светог Симеона Мироточивог у Лас Вегасу нема дугу историју и једна је од најмлађих парохија у Западноамеричкој епархији. Парохијски храм који је у изградњи већ сада је једна од најлеших грађевина у крају и сада се јасно види колико ће бити величанствен када буде коначно завршен. У том светом храму служиће се Литургија ”овог свијета као и онога”. Сво ово поменусмо због тога следећег. За православни народ који живи у спољашњем бљеску Лас Вегаса веома је важно да схвате значај истинског празновања Дана Господњег и Божијих угодника.

На празник Усјековања главе светог Јована Крститеља, у недељу 11.септембра 201
6. године, Епископ Западноамерички Максим је служио Свету Литургију (подразумева се: епископ служи архијерејску литургију) у Парохији светог Симеона Мироточивог у Лас Вегасу , уз саслужење надлежног пароха јереја Милана Унковића, протођакона Озрена Тодоровића, и ђакона Владана Радовановића, заједно са верним народом и многобројном децом. После читања светог Јеванђеља пастирском беседом се сабраним верницима обратио месни спископ. По светој Литургији Епископ је са верним народом обишао храм у изградњи посвећен светом оцу Симеону Мироточивом.

Обраћајући се верницима Епископ Максим је благословио наставак градње овог велелепног храма, обећао своју очинску помоћ у свему, и пожелео да Господ удостоји све нас да што пре, у бољим приликама него што су данашње, када смо са свих страна притиснути и у невољама а којима и сами често својом недостојношћу и недоследношћу доприносимо, да у бољим, дакле, приликама дочекамо и да се заврши овај свети храм и да свечано прославимо и сваку његову славу али и освећење завршеног и украшеног храма Божјег у Лас Вегасу. Пожелео је месни епископ свима да им Господ даде љубави, ревности, спремности на жртву да се и даље труде и да, колико ко може, допринесу да се овај свети Храм што пре заврши. 

У сали Цркве у организацији КСС приређена је трпеза љубави за све присутне вернике. 

Јереј Милан Унковић

 

Consecration of St. John the Baptist Church in Colorado

denver consecration 021aЈедна од врлинских особина српског народа, која датира још од светих и великих Немањића, јесте задужбинарство. Многи историчари се слажу у констатацији да је један од разлога зашто у Србији и српским земљама данас нема велелепних двораца и замкова као у западној Европи, тај што су српски средњевековни владари зидали цркве и манастире, од којих су многи сачувани до данашњих дана и убрајају се у бисере светске културне баштине. Дакле сва њихова стремљења и напори били су вођени јеванђелском заповешћу о стицању вечних и непролазних небеских блага, те су као такви били усмерени на спасење своје душе и просвећење свога народа, којег су задужили, остављајући му у наслеђе највеће светиње. Ова славна традиција задужбинарства постала је органски део српског православног етоса кроз векове.

      Верни српски народ у граду Денверу, сав. држ. Колорадо, на челу са својим свештеником о. Радованом Петровићем, подизањем прве српске цркве у Колораду, уписали су своја имена на светле и славне странице не само српске историје, већ и историје своје нове домовине Америке.

     Срби су присутни у Колораду већ више од једног века. Као и свуда у Америци, први српски досељеници сачињавали су јефтину раду снагу у рудницима или у кланицама при месној индустрији. Иако не располажемо поузданим подацима колико је Срба живело у Колораду пре Другог Светског рата, са сигурношћу можемо рећи да их је било неколико хиљада. Они су већином живели у мањим изолованим местима, где их није било довољно да би саградили цркву, што је знатно допринело њиховој убрзаној асимилацији и "изумирању".

У Денверу су Срби и Руси заједнички саградили храм Св. Преображења, који се тада називао Српско-руска црква, у којој је у своје време служио потоњи Руски патријарх и мученик Свети Тихон, а такође и ново пројављени светитељ архимандрит Севастијан Дабовић. У Колорадо Спрингсу, јужно од Денвера, Срби и Руси су такође, основали заједничку парохију и саградили храм. Оба ова храма су тада била под јурисдикцијом Руске Православне Цркве и постоје и данас, али због асимилације Срба и Руса, данас су под духовном јурисдикцијом Православне цркве у Америци.

         Први значајнији прилив Срба у Колорадо после Другог Светског рата десио се после распада бивше Југославије и крвавог грађанског рата. Нашавши се у новом, непознатом свету  као избеглице, Срби су били свесни да им прети веома брзо "изумирање" уколико се не организују. Прва црквена организација као и оснивање Мисионарске парохије догодило се благословом тадашњег епископа западноамеричког Јована, за време посете архијерејског заменика проте Велимира Петаковића, који је одржао први састанак и основао прво привремено Повереништво парохије.  Ову мисију опслуживало је неколико свештеника, а неки од њих попут проте Зорана Милинковића и проте Радише Нинковића су провели дуже времена, настанивши се у Денверу. Међутим, због разних потешкоћа и проблема, нису успели да организују озбиљнију црквену заједницу и створе услове за куповину или изградњу храма. После два неуспела покушаја дошло је до разочарања, како код народа, тако и свештенства и до потпуног захлађења у црквеном животу. Када је владика Лонгин почео да администрира западноамеричком епархијом, он из манастира Нова Грачаница једном месечно шаље Архимандрита Леонтија (Алавању), који својим монашким трпљењем и смирењем успева поново да прикупи расути и разочарани народ. Под новим надахнућем парохија 2004 год. купује је имање у Ваткинсу, недалеко од аеродрома. Међутим, пракса показује да без енергичног свештеника који је спреман да се трајно настани у парохији и поднесе велику личну жртву, није могуће направити озбиљан напредак. Такав свештеник појавио се у лику тек рукоположеног оца Радована Петровића, који мења Архимандрита Леонтија и од лета 2006 до лета 2007 два пута месечно долази из Чикага у Денвер, да би Септембра 2007 године, по благослову новог Епископа Владике Максима, преселио са својом супругом Иваном и новорођеним сином Огњеном.

     Само онај свештеник који је прошао исти трновит пут у оснивању парохије и изградњи цркве и парохијског дома у дијаспори, може схватити кроз колико је потешкоћа и искушења (понекад немогућих) морао проћи отац Радован. Пошто парохија није била у финансијском стању да новом свештенику плати минимум принадлежности које су одређене Уставом СПЦ у Америци и Канади, отац Радован пристаје на веома тешке услове животе: плату испод минимума, сам сносећи трошкове изнајмљивања стана и комуналија, без здравственог осигурања за њега и попадију. Захваљујући својим изузетним мајсторским вештинама у области градње и реновирања кућа, које је стекао још као студент, успева да са својих десет прстију исхрани своју породицу и да је прошири. У Денверу му се рађају још три сина: Јован, Гвозден и Милан.

   Тек са оцем Радованом на челу, ова Мисионарска почиње да живи пуним литургијским животом. После неколико година скупљања добровољних прилога и покушаја да се нађе одговарајући објекат, парохија купује запуштен храм од баптистичке верске заједнице у Лејквуду у Јуну 2009 године. Веома брзо, вредни парохијани предвођени оцем Радованом комплетно преуређују запуштену зграду, купују иконостас од српске православне цркве из Кадахија, Вискансин; дограђује се припрата са куполом, подиже се гвоздена ограда са две капије, уређује се простор око цркве. Посредовањем оца Саше Петровића из Омахе блаженопочивши Митрополит Христофор даје благослов, да се целокупни црквени инвентар из тада напуштене српске цркве у Сиукс Фолсу, Јужна Дакота, предају на трајну употребу храму Св. Јована Крститеља у Денверу. Тако овај ново-основани храм постаје својеврсни чувар најстаријих српских икона на овом континенту, јер у себи садржи иконе из прве српске цркве у Чикагу, на Шилеровој улици, као и иконе из прве српске цркве у Омахи, Небраска.

Године 2015 приступа се изградњи црквене сале и стана за свештеника, ради чега се узима кредит уз веома повољне услове уз посредовање господина Бориса Југовића. Сама припрема за изградњу била је мукотрпна и дуга и трајала је више од две године, јер је требало добити све потребне грађевинске дозволе за ову јединствену зграду, која је под једним кровом и стамбени и комерцијални простор. И овде се отац Радован истакао својим ангажовањем, скоро свакодневно ,,досађујући'' надлежнима у градској управи док нису добијене све потребне дозволе.

     Право је чудо са колико мало финансијских средстава је ово велелепно здање завршено... Данас овај храм, црквена хала и парохијски дом служе на понос Српској Православној Цркви, а на задовољство свих житеља Лејквуда.

       Тешко је и готово немогуће описати некоме ко никада није имао ту срећу да постане родитељ, какву радост и задовољство доноси рођење, односно крштење свога детета. Исто тако, Тешко је и готово немогуће преточити у речи сву духовну радост и усхићење оним свештеницима и мирјанима који никада нису имали прилику да буду оснивачи, утемељивачи, ктитори и задужбинари и учесници у освећењу (крштењу) једног новог Божијег храма. 


   Такву радост доживели су верни Срби града Денвера са својим свештеником 9. и 10. септембра, године Господње 2016-сте када је надлежни епископ западноамерички Г. Максим извршио Велико освећење  храма Св. Јована Крститеља уз саслуживање Његовог Преосвештенства владике Лонгина и гостујућег свештенства.

     Празнично славље почело је вечерним богослужењем у петак, 9. септембра, а којег су одслужили проте Драгомир Туба, архијерејски намесник Финишки, и прота Борис Хендерсеон, настојатељ руског храма у Денверу. После богослужења и помазивања светим јелејем, епископи, свештеници и верни народ прешли су у новоподигнуту црквену халу где су вредне сестре припремиле посну вечеру.

        Ова млада и такорећи тек формирана црквена заједница доживела је велики ударац, односно губитак  у навечерје Освећења свога храма, изненадном смрћу председника Парохијског Савета брата Миленка Кокотовића, који је умро у петак, 9. септембра у јутарњим часовима! Наравно, бројна родбина и пријатељи који су требало да буду учесници овог историјског догађаја и славља, одједном су се нашли у великом шоку и жалости. Али, и у овом изузетно болном и жалосном тренутку, ова млада црквена заједница, а нарочито ожалошћена породица, показали су задивљујуће висок степен велике духовне зрелости, не дозволивши чак ни смрти да потисне или помути васкрсну радост коју нам је предао наш Спас Господ Исус Христос - једини победитељ смрти. Цела ожалошћена породица и рођаци узели су пуно учешће у овом свештеном и историјском догађају, са чврстом вером да је Божији промисао управо са Миленковим пресељењем  у вечност, на тајанствен и чудесан начин уздигао ову црквену саборну свечаност на један потпуно други, виши ниво, учинивши је по свему необичом и узвишеном. Треба истаћи диван пример очинске пажње коју је показао епископ Максим, који је као брижан духовни отац лично посетио ожалошћену породицу преминулог Миленка и упутио им речи утехе.

    У суботу, 10. септембра храм је освануо окићен великом заставом Српске Православне Цркве и обавијен белим платном које је подсећало на вео који невеста носи на вечању. Дан је био савршен, без иједног облачка  - као створен за овако величанствен догађај.

Сам чин Освећења је почео са Св. Литургијом , која је започета испред улазних врата, литијом око храма и црквене сале. Литургијским сабрањем началствовао је владика Максим уз саслужење епископа Новограчаничко-средњезападноамеричког Господина Лонгина, домаћег пароха оца Радована Петровића, као и гостујућих свештеника: протојереја Бориса Хендерсона из Денвера, протојереја Радомира Тубе, арх. намесника финишког, протојереја Саше Петровића из Омахе, Небраска, јереја Милана Драговића из Салт Лејк Ситија, Јута, јереја Милана Унковића из Лас Вегаса, Невада и епархијског ђакона Владана Радовановића. После Великог входа, епископ Максим је унапредио настојатеља новоосвећеног храма јереја Радована Петровића рукопроизвођењем у чин протојереја. Цело свештенство и народ са радошћу су певали најмлађем протојереју у САД  оцу Радовану - аксиос, односно достојан, обзнањујући да је овај чин и те како заслужио својим залагањем и несвакидашњим пожртвованим радом! Дивно је било видети пуну цркву вернога народа, а нарочито велики број дечице и верника који су уз духовну припрему приступили Светој и Животворној Чаши причестивши се Христовим Тајнама. На крају Свете Литургије, епископ Максим се пригодним речима обратио присутном народу пожелевши му да " у сада Божијом благодаћу испуњеном храму", настави да духовно узраста окупљен око свога свештеника оца Радована. После свечаног потписивања Епископске Повеље, која је похрањена у специјално намењеној кутији у зиду храма, поред улазних врата, сви присутни су се окупили око двојице епископа ради заједничке фотографије.

У наставку је одржан свечани банкет (наравно без музике) и веома садржајан програм, који су на енглеском и српском језику веома вешто водили Душан Његомир и прота Радован.

Целокупна свечаност на банкету била је увеличана присуством господина Адама Пола, мајора града Лејквуда, који се у свом обраћању присутнима захвалио на необично топлом гостопримству, а нарочито на велелепним новим грађевинама које су тако складно улепшале општину Лејквуд. Посебну пажњу и одушевљење изазвала је беседа владике Лонгина, који је на себи својствен и бриљантан начин, поздравио домаћина владику Максима и оца Радована, изразивши своје искрено дивљење на постигнутом успеху овако мале заједнице. Руски свештеник отац Борис Хендерсон је у свом обраћању народу изразио одушевљење и изненађење због изузетног квалитета и лепоте изграђених објеката, рекавши да он и његови парохијани, којих у Денверу има око десет хиљада, могу само да се диве браћи Србима и да пожеле да и они једнога дана изграде нешто слично. Присутнима се такође обратио и прота Џон Армстронг, свештеник Православне Цркве у Америци при храму Св. Германа Аљаског, који је великодушно помогао Српској мисионарској парохији Св. Јована Крститеља у њеном самом зачетку, годинама уступајући свој храм да би у њему верни Српски народ могао се окупља и да обавља Св. Литургије и друга богослужења.

      Централни догађај на банкету била је додела епископских грамата заслужним парохијанима, који су се по речима проте Радована, у одређеним тренуцима на одређени начин мало више истакли од других. Посебну захвалност, отац Радован је изразио куму цркве господину Милу Панићу као и господину Цвијану  Кањерићу који је водио радове изградње црквене хале и парохијског дома. Нарочито дирљив моменат била додела ордена Св. Севастијана првог степена, који је епископ Максим уручио Господину Богдану Бобу Вуновићу, Србину рођеном у граду Пуебло у Колораду, који је цео свој живот остао веран Српској Православној цркви и који је са својом покојном супругом Маргитом значајно помогао парохију Св. Јована Крститеља активним учешћем у црквеном животу.

    На крају програма, отац Радован је у име парохијана уручио епископу Максиму дивну епископску панагију и уметничку слику у знак пажње и захвалности за обављени чин Освећења храма, као и јубилеј десетогодишње службе Еп. Максима и духовно руковођење епархијом. Владика Максим је видно био изненађен и дирнут вредним и неочекиваним поклоном.

Овај радостан и историјски дан завршио се свечаним испраћајем архијереја, свештеника и пристиглих гостију, који су отпутовали пуни блиставих утисака које ће са собом носити целога живота.

     Проти Радовану и његовим вредним парохијанима који су до краја остали верни својој Цркви честитамо на великом успеху и желимо им пуно среће  и благослова у даљем раду и духовном узрастању.

Протојереј Саша Петровић
Парох храма Св. Николе, Омаха, Небраска

------------------------------------ 

denver consecration 020Culminating years of effort and perseverance by Colorado’s Serbian community—and more than a century after Serbs first settled along Colorado’s Front Range—St. John the Baptist Serbian Orthodox Church in Lakewood celebrated its much-awaited Great Consecration on Sept. 10, 2016.

In a rite of Consecration and Divine Liturgy led by His Grace Bishop Dr. Maxim of the Western American Diocese and His Grace Bishop Longin of the Midwestern American Diocese, St. John the Baptist community was officially recognized as the first Serbian Orthodox Church ever to serve Colorado. Serving clergy from other parts of our diocese as well as other jurisdictions were: V. Rev. Dragomir Tuba Episcopal Dean from Phoenix AZ, V. Rev. Boris Henderson ROCOR from Denver, V. Rev. Sasa Petrovic from Omaha NE, Rev. Fr. Radovan Petrovic parish priest, Rev. Milan Dragovic from Salt Lake City UT, Rev. Milan Unkovic from Las Vegas NV, Deacon Vladan Radovanovic and Prizren seminarians Nikola and Strahinja. Church was filed with faithful people and many of them received Holy Communion from the hand of Bishop Maxim. During the Great Entrance, His Grace Bishop Maxim elevated Fr. Radovan Petrovic to the rank of Proto-presbyter (Protojerej) making him the youngest Proto-presbyter in the US.  At the end, Bishop Maxim emphasized the importance of the unity, hard work and sacrifice for church and community, thanking and congratulating Fr. Radovan and all the parishioners for their labor. The consecration was followed by a banquet during which parishioners acknowledged the hard work and wide-ranging contributions of area Serbs who had helped realize the longtime dream of a church of their own. For this reason many Episcopal Awards were issued, including a medal of St. Sebastian of the First degree to Mr. Bogdan Vunovich, a native Coloradan and long time parishioner.

While still a mission parish that had been conducting its services in other Denver-area Orthodox churches, St. John the Baptist acquired its own property in the Denver suburb in 2009, extensively remodeling an aging, dilapidated structure on the parcel. Parishioners, and their priest, Rev. Radovan Petrovic, held their first service in the renovated building in September 2010. Pooling their modest resources and tapping their own skills in the building trades, parishioners began a significant expansion of the church in 2015 and completed it a year later, adding a cultural hall and a rectory.

The combined church and hall now serve all the spiritual, as well as fulfilling the wide-range of cultural and social needs of Colorado’s Serbian Orthodox community—including slavas, weddings, baptisms and other milestones in parish life—while the rectory provides a home for Father Radovan, Popadija Ivana, and their four children.

Generations after the first Serbs immigrated to Colorado to work in its mines and mills and on its railroads, the region’s Serbs at last have their own church, where they can reaffirm their faith as Orthodox Christians; strengthen their identity as Serbs, and enhance their community in Colorado.

Dusan Dan Njegomir

 

Final Day of the 20th Diocesan Days in Jackson

Day One | Day Two | Day Three

angier 1609 20th diocesan days 03 1520aJackson, CA – Sunday, September 4, 2016 - The final day of the 20th Annual Diocesan Days celebration came on the Lord's Day, the 11th Sunday after Pentecost, the feast day of the Holy Martyr St. Agathonicus. The clergy were vested early during Matins Sunday morning in preparation to welcome and piously receive the relics of St. Sebastian of San Francisco and Jackson who, during the course of Matins, was escorted into the makeshift church by His Grace Bishop Maxim and all the clergy of the Western American Diocese. With the bishop's blessing Protopresbyter-Stavrophor Nicholas Ceko beautifully delivered the homily after the gospel reading during liturgy, speaking on relationships – both the ones we have with one another and our relationship with God. Singing the responses during the liturgy were the students of Prizren Seminary as they had all weekend.

After a continental breakfast the grand banquet was held in the main hall. The clergy and faithful were given one last time to listen to this year's guest speaker, Dr. Bogdan Lubardic, as he delivered his Keynote Address towards the end of the luncheon, entitled: Learning with St. Matthew: How are we to overcome and understand fear- on Christ the eternal source of Joy and Peace. His talk centered on the gospel event found in the 14th chapter of St. Matthews gospel. Namely, Jesus' walking on the water. The theme was the human conditioin of fear, which we collectively run away from but cannot escape. As he did in previous talks, Dr. Lubardic disected the reading from Scriptures in order to better understand its deeper meaning. This gospel episode which gives a deeper understanding of the human condition of fear reveals its twofold dimension: fear of the unknown and fear in not knowing Him who dispels all fear which, in fact, is a lack of faith due to sin. Dr. Lubardic tied his keynote address to Fr. Ceko's morning homily about relationships, stating that the only way man can overcome fear as an inherit human condition is through a living faith, that is, a living relationship with Christ our Lord who is the only one who dispel all our fears. Subsequently, it is interesting to note that when St. Peter, who began to slip upon walking on the waters, calls to Jesus "Lord, save me“, the waters become calm. Which is to say, that our confession of our faith results in peace in our lives. This slipping and drowning in the waves described in the gospel narrative, our guest speaker noted, will never occur and happen in our own spiritual lives as long as we keep our view focused on Christ.

Dr. Debra Tasic, on behalf of the Diocesan Council, thanked this year's guest speaker for accepting the invitation to participate in this year's Diocesan Days celebration and for his wonderful talks throughout the weekend, but she also wished to thank and greet his 12 year old daughter, Marija, who joined him and left a deep impression on everyone that met her during the 3-day diocesan celebration. Maria was presented with a bouquet of flowers. The guest seminarians from Prizren Seminary were once more called upon to perform a number of Serbian folk songs which were received with much enthusiasm and thunderous applause. His Grace, Bishop Maxim, movingly bestowed his episcopal recognition, the Gramata, to Djakonica Danica Triva from Jackson, which was received with much applause and a much deserved standing ovation.

Thus, the yearly diocesan weekend event, known as Diocesan Days, came to an end but also continued with music and sports activities and fellowship throughout the day just as it continues, from week to week, in our diocesan parishes and from one year to another as we move eschathologically towards our fellowship with the Lord and His glorious Saints in His Kindgdom which which has no end.

 

20th Annual Diocesan Days Continues

Day One | Day Two | Day Three

              20th Annual Diocesan Days - Day TwoJackson, CA - Saturday, September 3, 2016 – Chanting, the ancient melodies and hymns in glory and honor of the Holy Apostle Thaddeus whose memory the church commemorated on Saturday, 3 September, resonated through the crisp morning air. It came from the makeshift chapel under the tent at the St. Sava campgrounds and the morning Matins that prayerfully marked the start of the second day of this year’s Diocesan Days celebration. While the clergy filed in one by one, they received a blessing from their bishop and spiritual father, His Grace Maxim. During the course of the Matins service the clergy vested and gathered once more around their bishop for the start of the Holy Hierarchical Divine Liturgy. “The Kingdom of heaven is at hand,” His Grace stood before the altar and announced to the gathered faithful. “Whenever we celebrate one of the Apostles, as we do today, we remember that they went out to preach the gospel and they preached exactly this dimension of our salvation, that the Kingdom of Heaven is at hand, it is here with us in our Eucharistic gathering and celebration.”

20th Annual Diocesan Begins with a Lively Clergy Seminar

Day One | Day Two | Day Three

angier 1609 20th diocesan days 01 0070            Jackson, CA - Friday, September 2, 2016 - Nestled in the rolling hills of Amador County is the beautiful and historic St. Sava Serbian Orthodox Church in the small, quiet town of Jackson, California. It was the site of this year’s Diocesan Days celebration of the Serbian Orthodox Diocese of Western America, which takes place each year on Labor Day weekend.

            By noon clergy, coming from various parts of the vast diocese, slowly began to arrive at the beautiful St. Sava Camp where they were met and received a blessing from their ruling hierarch, His Grace Bishop Maxim of Western America. After lunch the clergy were ready for the first item on the day’s agenda - the Clergy Seminar. This year’s guest speaker was Bogdan Lubardic, Ph.D., Professor of Philosophy in the Faculty of Orthodox Theology at Belgrade University. Mr. Lubardic’s topic was entitled, Learning with St. Paul: How is the word of God (kerygma) to be offered to the world – Evangelization, Enculturation, Mission. Professor Lubardic spoke eloquently, taking as a central point in St. Paul’s preaching his interaction with the Athenians in Acts 17:22-31. While the speaker spoke at length of the philosophical thought of the people St. Paul was encountering and gave a more clearer picture to his listeners that they might grasp his evangelization tactics – this offering of the word of God – to the people who had an altar to “an unknown God”, her offered points for pondering. First, St. Paul addressed the basic need, the problem of sin, death and corruption. Secondly, he indicated that we now have a Savior, Jesus Christ who provides the gift, which is the Church, a workshop through a sacramental life. And, finally, the challenge: not only do we have Christ but we’re called to emulate Him ourselves. The Book of the Acts of the Apostles as a historical book is in the middle of the New Testament, meaning it is placed between the Gospels and Epistles, which reassures us that it is a historical event and Mr. Lubardic gave a deeper insight into the historical atmosphere at that particular time. However, he also noted, that the Book of Acts does not have a concluding chapter and, subsequently, we are all called to action. Just as St. Paul encountered and challenged the Gentile world we are reminded that wherever Chris is rejected is the gentile world.

Slava Celebration in Fair Oaks - “Living a Moment in God’s Time”

angier 1608 dormition slava 728On Saturday and Sunday, August 27-28, 2016, the Serbian Orthodox Church of The Assumption of the Blessed Virgin Mary in Fair Oaks California celebrated its Slava.  

One by one the cars started arriving and people began greeting each other. As we each entered our beautiful Church, we immediately felt the peace we would be blessed with for the entire weekend.  We were not to be disappointed.

As candles were lit, as icons were venerated, as our places were taken, all of us breathed in the scent of holiness. The flowers gracing the icons so lovingly made and placed by Luba Karnaaokh added the final element showing love to the Blessed Virgin Mary.

With the entrance of His Grace Bishop Maxim, the newly assigned Diocesan  Deacon Vladan Radovanovic, Deacon Dragan Stojanovich from Jackson, along with Proto Dane and Proto William, we were ready to begin.  The evening Vesper service was beautiful and somber.  Vladika Maxim led the prayerful group who had gathered.  Three talented young Chanters filled the Church with their upraised voices.  Our own Dusan Radosavljevic had invited two of his friends, Michail “Micho” Slavko (who is Bulgarian) and Dillon Diamandopoulos (who is Greek) to participate in the service.  Several times the absolutely perfect harmony of their voices merged with the voice of our Beloved Vladika Maxim.  At those moments the rest of us felt our hearts transported upwards.  Later, Dusan admitted “we sang the first part of Vespers according to the long sticheraic genre that the Athonites repopularized.  I felt like I had been transported to Chilandar Monastery.” (Mt. Athos) All of us who attended Vespers knew we had been truly blessed by the beauty and solemnity of the prayers we had heard.

westsrbdio.org
Switch mode views: