Patronal Feast Celebration in Eugene, OR

Eugene Slava 14

Eugene, OR - This year, on the Feast of St. John the Wonderworker of Shanghai and San Francisco on July 2nd, the Church commemorated the 50thanniversary of his repose, which took place in the early morning hours of July 2nd, 1966. In the recently-renovated church dedicated to his memory in Eugene, Oregon, His Grace Bishop Maxim led the faithful in the Hierarchical Divine Liturgy and spoke about the significance of St. John as a universal saint. Bishop Maxim described St. John as a Eucharistic and liturgical creature who served the Divine Liturgy every day, acquiring the transformative grace of God that made St. John, as all saints, a witness of the Heavenly Kingdom.

Joining Bishop Maxim around the Holy Altar were Abbot Damascene from St. Herman of Alaska Monastery (Platina, CA), Archpriest Matthew Tate (Milwaukie, OR), Archpriest Stephen Soot (Corvallis, OR), Protopresbyter David Lubliner (pastor emeritus of St. John the Wonderworker in Eugene), Protopresbyter Predrag Bojovic (Issaquah, WA), Archpriest James Baglien (Corvallis, OR), Archpriest Stephen Vernak (Harrisburg, PA), Presbyter Daniel Mackay (Eugene, OR), and Protodeacon Stephen Dyer (Eugene, OR).

The Divine Liturgy concluded with a festal procession around the church and the blessing of the Slava Bread (Slavski Kolac).

The Slava this year was especially celebratory, in honor of both the 50th anniversary of the repose of St. John and the 25th anniversary of the founding of the parish (May 1991). Former parishioners and visitors from as far as Pennsylvania, Chicago, Seattle (where St. John reposed) and Chilliwack, British Columbia, traveled to Eugene to celebrate the memory of St. John. An eighty-page commemorative book featuring the life of St. John, history of the parish, and other features was given to everyone present. 

The celebration, attended by over 150 people, also marked two additional anniversaries: the 20th anniversary of the Protodeacon Stephen’s diaconate, for which the Bishop and community presented to him a protodeacon’s orarion, and Bishop Maxim’s own 10thanniversary as diocesan bishop, for which the community presented to him a bottle of wine of the same vintage as his service in America, which he promptly opened and shared with guests in a toast to all.  

The people of Eugene were then given an exceptional opportunity of being the first parish to hear of Father Bishop Maxim’s experience as a participant of the Great and Holy Council (Αγία και Μεγάλη Σύνοδος) of the Orthodox Church in Crete the previous two weeks. He began his reflections and answers to questions with, “When you visit a place, your visit, in fact, begins when you leave, because the place then begins to visit you!”

In his inspiring address, Father Bishop Maxim shared his impressions of the fraternal atmosphere from the recently completed Synod. And, like the togetherness that “Σύνοδος” (Synod) suggests, the people of God, companions on the journey towards our Heavenly Homeland, showed a lively and authentic interest in the Synod.

His Grace answered numerous questions on the subject of the Synod, including fasting, jurisdictions in the so-called Diaspora, Synodal procedures, reception, Synodal documents, etc.

Amidst the beautiful banquet, children were playing freely and parents were oriented toward topics of vital importance. Silence and ecclesiastical wisdom dominated the environment. And why not? The Synod visited us.

St. John the Wonderworker Orthodox Church
http://stjohnthewonderworker.org

 -----------------

“Када посетите неко место, ваша посета, у ствари, почиње онда када га напустите, јер тада то место почиње да посећује вас”!

Овим речима оца и Владике Максима, упућеним синовима и кћерима Православне Цркве, дакле Народу Божијем, сабраном при храму Светог Јована Шангајског, Санфанцисканског и Свеправославног, започела је посета Светог и Великог Сабора Православне Цркве, недавно одржаног на Криту, Литургијским Заједницама широм Васељене.

И како “Дух дише где хоће“ те се, стога, не може планирати нити предвидети Његово дејство, процес рецепције Сабора започео је, Промислом Божијим, не тамо где бисмо по људској логици то очекивали, у великим црквеним центрима или при епархијским катедрама близу Крита, већ у географски једној од најудаљенијих парохија, у маленом градићу Јуџину, у Јужном Орегону, и у маленој Парохији која је са својим Предстојатељем и оцем, Владиком Максимом, славила своју парохијску славу, у суботу 02. јула 2016-те године.

Свети Јован Шангајски, као истински “Homo Universalis”, или можемо са правом рећи и “свечовек” (како je Свети Ава Јустин називао Достојевског), пројавио је изнова ту своју васељенску димензију, у суботу у Јуџину, када је сабрао у красоти, благољепију и љубави (Пс.132:1) браћу и сестре различитих националности као и свештенослужитеље из различитих јурисдикција. Ова његова универзалност последица је, свакако, његовог целоживотног уподобљавања Богочовеку Христу и отварања себе, како је наш Владика Максим у својој беседи и напоменуо, за Духа Светога, радосном потчињавању вољи Његовој као и смиреном и пожртвованом служењу Цркви Божијој.

Након Свете Евхаристије, кaо Иконe Царства“будућих добара”, али и његовог живог оприсутњења“овде и сада”, уследио је славски банкет за око 150 присутних учесника овог небо-земног славља.

А онда, спонтано и без претходног планирања (најлепше ствари и догађаји најчешће тако и настају), Владика Максим је, у надахнутом обраћању, пренео своје импресије и делић атмосфере са недавно завршеног Великог и Светог Сабора (Αγία και Μεγάλη Σύνοδος) на Криту. И баш као што и само значење речи “Σύνοδος” (заједничко путовање) наговештава, Народ Божији, сапутници на путовању ка Небеској Отаџбини, показали су живо и непатворено интересовање за Сабор са свешћу да је он провера, усмерење и орјентир нашег путовања по узбурканом мору овога света.

Уследила су бројна питања на тему поста, јурисдикције, саборских процедура, рецепције саборских аката итд.
У земљи где је време јако драгоцено, вољом “свише”,као да је стало! Нико није журио, деца су се играла не тражећи пажњу својих родитеља која је је, уместо на њих, била усмерена на теме од животног значаја. Тишина и свештени трпет доминирали су окружењем. А како и не би? Сабор нас је посетио.

westsrbdio.org
Switch mode views: