Епископ Максим у трећој канонској посети Мексику

2014-mexicoУ периоду од 8. до 12. маја ове 2014. године, Његово Преосвештенство Епископ западноамерички г. Максим је учинио своју трећу канонску посету православним верницима у престоници Мексика. У пратњи Владичиној налазио се протојереј Блашко Параклис, администратор тамошње српске мисије. У Мексико су допутовали у среду 7. маја како би се и ове године састали са својим православним сународницима. Одлуком Светог Архијерејског Сабора Српске Цркве, верници српскога рода у овој држави стављени су под пастирско старање и канонску јурисдикцију Епископа западноамеричког.

 

Током ове посете, дошло је до више сусрета са српским исељеницима, као и са Амбасадром Србије у Мексику г. Гораном Мешићем, који је у амбасади припремио и топао пријем за своје високе госте. Такође, мескички архиепископ Алехо из Америчке Православне Цркве и његови свештеници посетили су госте из Лос Анђелеса у историјском центру Мексико Ситија.

У настојању да се дође до литургијског сабрања и сусрета са нашим православним сународницима у време овог пасхалног периода, помоћ је пружио архимандрит Нектарије Хаџи-Петропулосса братијом Руског Православног Манастира Свете Тројице у Мексико Ситију.

Православни Срби који живе у Мексико Ситију и околним градовима били су благовремено обавештени да ће света архијерејска Литургија бити служена у руском православном манастиру Свете Тројице. Владика Максим је одслужио Литургију у недељу 11. маја, уз саслужење архимандрита Нектарија, проте Блашка и јеромононаха Хризостома и Арсенија (Мексиканца који говори српски), а у присуству знатног броја руских, српских, мексичких и других православних парохијана, као и манастирског братства и дипломатског кора Амбасаде Републике Србије на челу са амбасадором Гораном Мешићем.

После Литургије братија манастира је приредила послужење за све учеснике евхаристијског славља. Том приликом су гости из Калифорније поклонили присутнима разне књиге из издања Севастијан прес. Током ове посете образован је и Одбор мисионарске парохије која ће носити име Светога Николаја Жичкога, у чији састав су ушли следећи чланови: Сања Савкић, Милена Марковић, Дејан Михаиловић Николајевић, Ђорђе Прокић и Вања Илић. Администратор ове Парохије Светога Николаја, протојереј Блашко Параклис, планира нову посету српској православној мисији на јесен ове године.

Присуство Срба у Мексико Ситију, иако малобројно, веома је упадљиво, с обзиром на њихов допринос народу и држави у којој живе. Гостољубивост, традиционалност, живост, отвореност... особине су које, заједно са знаменитостима и био-различитостима (богата флора и фауна), доприносе да Мексико буде једна од најпосећенијих земаља света. Икона Богородице од Гвадалупе (Nuestra Señora de Guadalupe) је једна од најпопуларнијих и најпосећенијих римокатоличких светилишта.

Православни житељи Мексика имају благослове више епископа, од којих тројица живе на тој територији: васељенски Атинагора, Антиохијски Антоније и OCA Алехо, док епископ Кирил (Руска загранична Црква) и Епископ Максим долазе у годишње посете. Укупан број православних их овој вишемилионској земљи није сасвим познат али се рачуна да их има до педесет хиљада. Православље би овде имало светлију будућност када би наступало с ону страну ”јурисдикционих” свеза и када би сви једним устима и једним срцем славили и певали Пречасно и Величанствено Име Свете Тројице, Вечног Сабора – Архетипа Саборности Цркве. 

По речима Епископа Атанасија,”јединство Цркве, у благодатном јединству саслуживања и причешћа Божанске Евхаристије, и канонском јединству управљања, где „све бива по благоликом поректу“ (1Кор.14,40), од Педесетнице до данас, и од Јерусалима до Америке, увек је било дар и догађај присуства и дејства Духа Светога – у Цркви Апостола и Отацâ, Мученикâ и верних следбеникâ Јагњета Божијег, Којега је Црква Богочовечанско Тело, Заједница у Једноме Духу, Дом Бога Живога, Стуб и Тврђава Истине, спасења, Васкрсења, Живота вечнога” (Савремени еклисиолошки подсетник о Дијаспори, Севастијан прес 2013, стр. 83).

* * *

Уједињене државе Мексика, или популарније, Мексико, својим границама се додирују са Северним Тихим океаном на западу и југу, а са Сједињеним америчким државама на северу. На југоистоку су окружене Карибским морем, Гватемалом и Belize. Мексички залив је на истоку. Ова земља има богату културу и велика је туристичка дестинација.

Мексико је врло необична земља чији је званични назив Estados Únidos Mexicanos. Мексиканци су први увели у свет чоколаду, кукуруз и љуте сосове (chilies). Прву су штампарију имали у северној Америци (1539) као и најстарији универзитет на северноамеричком континенту. Њихова граница са САД је друга по величини у свету. После Бразила имају највећу католичку популацију. Мексико је лоциран у ”ватреном обручу”, односно у можда најтруснијој зони и са највише вулкана: транс-мексички вулкански појас од истока ка западу земље. Иначе, скоро три пута је већи од Тексаса, а само десет земаља имају више  становника од њих - 110 милиона. Пружа се на два милиона квадратних километара. Сам Мексико Сити, у коме су неописиве саобраћајне гужбе, лоциран је на рушевинама астешког града Tenochtitlán, и најстарији је град у Северној Америци и један од највећих на свету. Срећом, има пуно паркова, где се може наћи хладовина и предах. Европљанима Мексико изгледа као трећи свет, као сиромашна земља у развоју, док је јужноамеричке земље сматрају за напредну, понајвише зато што се граничи са САД. Иначе, Мексико је шеста земља на планети по производњи нафте, и има слободну тржишну економију. Мексико сити је на великој надморској висини, што код посетилаца може да изазове тегобе (притисак, пуцање капилара и сл.). Кажу да је разлог зашто претходни папа није посетио Мексико Сити управо велика надморска висина.

Савремени Мексиканци су уникатна мешавина многих древних цивилизација и народности, међу којима су Олмеци, Запотеци, Толтеци, Маје, Астеци, Инке, Африканци, Французи и Шпанци. Цивилизација им почиње негде у 20.000. години пре Христа.  Када је конквистадор Кортес стигао 1519. године Астеци су помислили да  дошао њихов бог, Quetzalcoatl, па су му понудили божанско пиће:  топлу чоколаду. Око 60% модерних Мексиканаца је ”mestizo” (Indian-Spanish), 30% су Индијанци. Говоре шпански али имају 50-так дијалеката. Meксико је под шпанском влашћу или контролом био око 300 година док  Мексиканци нису, предвођени свештеником Хидалгом, подигли устанак против Шпанаца 16. септембра 1810. године. Тако њега скоро сви сматрају за оца модерног Мексика. Тексас је био провинција Мексика, али се осамосталио 1836. године, што је изазвало рат у Сједињеним државама (1836-1838). Када су у мексичко-америчком рату изгубили, морали су заузврат да продају Американцима Калифорнију, и то врло јефтино. Нису знали тада још да у Калифорнији има злата. Године 1910. под вођством Емилијана Запада и Панче Виле, Мексички сељаци су устали против свог диктатора Порфирија Дијаза, и почео је десетогодишњи рат са жрвама од милион људи. Ћићеница (Chichen Itza) пирамида у Мексику спада међу 7 светских чуда. Ипак, не треба заборавити чињеницу да је овде стопа криминала јако висока, за шта не требају званична саопштења; довољно је погледати високе зидове око кућа по врху опасане бодљикавом жицом као и на улицама полицајце са панцирима. Многи чак држе прозоре заковане (за проветравање се морате сналазити сами).

 

 

 

westsrbdio.org
Switch mode views: