Diocesan News

Споменик од 1.008 страница

Монографија „Хришћанско наслеђе Косова и Метохије: историјско и духовно средиште српског народа”, објављена у Америци, сведочанство је премоћи политичких реалности над оним историјским

sa promocije u kongresnoj biblioeteciИсторија Косова дуга више од осам векова и чињеница да је оно „ризница српске средњовековне историје и културе”, блага које спада међу највећа постигнућа хришћанске цивилизације, свакако не може да стане у једну књигу, али пример монографије „Хришћанско наслеђе Косова и Метохије: историјско и духовно средиште српског народа” показује да је могуће да једна књига понуди свеобухватни увид у ту историју, њене чињенице и разноврсне интерпретације – и да као таква, са својих 1.008 страница, и сама буде својеврсни споменик.

Реч је о истинском издавачком подухвату Западноамеричке епархије Српске православне цркве и њене издавачке куће „Себастијан прес” из Алхамбре, Калифорнија, која је прошлог месеца најпре инаугурисана у Конгресној библиотеци, централној институцији америчке културе и највећој светској ризници књига, докумената и савремених мултимедијалних садржаја. Монографија је на енглеском језику, а наслов оригинала је „Кристијан херитејџ оф Косово енд Метохија: д хисторикал енд спиритуал хартланд оф д Сербијан пипл” (The Christian Heritage of Kosovo and Metohija: The Historical and Spiritual Heartland of the Serbian People). На промоцији одржаној 10. фебруара директор Конгресне библиотеке (кога на ту дужност именује председник САД) Харис Грант поручио је да је институција којој је на челу „почаствована да има такву ретку уметничку и историјску књигу”.

У Призрену литургијски прослављена Крстопоклона недјеља

DSCN1135Светом Архијерејском Литургијом у цркви Светог Ђорђа у Призрену обележена је трећа по реду недеља Великог поста, названа Крстопоклона Недеља. Литургију је са благословом епископа Рашко-призренског Теодосија служио епископ Западно-амерички Максим уз саслужење умировљеног епископа Захумско – херцеговачког Атанасија и свештенства и монаштва Рашко-призренске епархије. Литургији су присуствовали и малобројни Срби из Призрена и околине, као и ученици и професори Призренске богословије који су увеличали литургију својим појањем.

Владика Максим је у празничној беседи говорио о значају Крста Господњег који се у Крстопоклоној Недељи поставља у средини храма и украшава цвећем, рекавши да изношењем крста у средини поста, црква показује да је крст симбол страдања, али истовремено и симбол победе, јер,, православним народима није потребно много говорити о страдању и о крсту, а посебно није потребно, народу косовско-метохијском, већ је потребно поистоветити се са Господњом победом, са његовим васкрсењем.

-Наша вера је вера и крста и васкрсења, јер је Васкрсење оно што даје смисао и садржај крсту, који нас изводи из те трагике и драме, управо зато што се и сам Господ поистоветио са крстом и то на Голготи, тако да и ми данас певајући у цркви, у храму Божјем говоримо крсту као да је нека личност: ,, Радуј се животворни крсте, Радуј се крсте Господњи!“ – рекао је владика Максим.

Владика је подсетио да је било и оних људи који су помислили да је и Бог умро на крсту када је био разапет:

-То је било онда када су људи чинили да Бог буде одсутан из њиховог живота, тако су мислили. А Он, као велики промислитељ и Онај који љуби човека је свагда са нама.

Владика Максим је у другом делу беседе говорио о новој опасности нашег доба, а може се назвати ,,смрт ближњега“. По његовим речима ,,савремени начин живота и овај диготализовани век је учинио да ближњи буде потиснут из нашег живота“.

-Нама је ближњи онај који је далеко, онај кога можемо помоћу тзв. друштвених мрежа да прихватимо у свој круг пријатеља, да га нигде не приметимо, посетимо, нити видимо. Један мудри Италијан је написао књигу о томе и рекао да је то један од знакова смрти ближњега, јер нам и онај најближи који је око нас, наш сусед, наш друг из школске клупе, врло често, даљи од онога који нам је на тим друштвеним мрежама близак. И ми као православни хришћани, имамо противлек против тога, а то је православни живот, Православна вера, Православна Литургија и Света Евхаристија. Она је то место у којем, као што видите крст стоји на сред храма, али је украшен цвећем и има ту есхатолошку димензију, димензију прослављања. На Криту православни народ монаху или монахињи, који се замонаши, изговара једну молитвену жељу: ,,Да се радујеш своме крсту!“. Тако и код нас, тако и код свих православних народа . Ја вас позивам да се радујете вашем крсту, зато што се кроз то радујете и Васкрсењу и долазећем Господу – рекао је владика Максим.

По окончању Свете Литургије за владике, свештенство, монаштво и сабрани народ припремљена је трпеза љубави у манастиру Светих Архангела. У трпезарији обновљеног конака Св. Архангела, владика Атанасије је подсетио на важност и значај обнове порушених светиња на Косову и Метохији. Он је у обраћању игуману Св. Архангела оцу Михајлу, и другим игуманима косовско-метохијских светиња, професорима и ђацима Богословије и народу у Призрену, Средачкој и Сиринићкој жупи, и свима који су остали на овим просторима, истакао значај улоге свих и владике Максима и других који помажу са стране, али и оних који су остали, у обнови, јер како је рекао ,,наше је да радимо, а Божји је успех“:

– И у овој градњи и обнови и у изградњи себе и других, Божји је успех, а наше је да дајемо руке, рад, вољу, труд. ,,Прегаоцу Бог даје махове“ каже пословица српска. Апостол Павле који је више урадио од других апостола, каже: ,,Не ја, него благодат Божја“. Да будемо увек смирени. ,,Ми смо сарадници Божји“ говорио је свјатјејши патријарх наш Павле. Он је провео Христове 33 године на Косову и био бијен и прогањан и шта све не, ал је носио крст. Иако тако мали, Бог му је дао снаге. У најтеже време Бог нам је њега дао, зато смо остали и опстали. Српско је ,,кадар стићи кад треба“ и ,,утећи кад треба“, али најважније ,,на страшном месту постојати“. Ви сте на страшном месту, али страшно није безнадежно. Ви сте овде на таквом месту, то је врло важно. Привилеговани сте, господо и браћо, и крст је та привилегија.

Владика Атанасије је рекао да је недавно био у Америци и уверио се како се тамо православље шири, обнавља иако се власт . Чак и Индијанци са радошћу примају Србе говорећи да су Срби њихови пријатељи.

-Тамо је народ диван, али се њихова власт отуђила. Народ је тако лепо примио ову велику капиталну Енциклопедију о Косову на енглеском и тако су је поздравили, тако су је купили, наставићемо и даље. Владика Максим је ту учинио велики потез, после оне прве ,,Задужбине Косова“ ово је велики, сада нови корак. Ви сте ту на терену, ви сте живо присуство, ви сте ту на страшном месту постојати. Ево владика Максим је дошао да вас посети, донео је помоћ и доноси помоћ. Хвала Богу, људи помажу, али и ми себи да помогнемо. Господ ће подржавати док ви будете помагали. Нека вам Бог помогне и ево ова обнова из пепела Светих Арханђела, обнова Призренске богословије и обнова нашег народа иде, јесте тешко, али ,,ко претрпи до краја тај ће се спасти“ каже Господ. Никад не реците никад. Наш народ каже ,,главу горе“, или лепа изрека ,, Сламу једи, а ржи“. Коњ који сламу једе је спор, тром, али ржи. Велики хирург наш херцеговачки у Београду, легенда, каже: ,,Ја нећу оперисати пацијента који не жели да живи“. Хтети! Воља је битан чинилац човека, а други чинилац је вера. То је наше, ми дајемо Господу, а он ће да учини, он ће да донесе резултате. То је његово. Ништа себи не смемо да приписујемо, али немој да губимо наду. Господ нас проба вежба, да види оћемо ли се показати његове благодати – рекао је владика Атанасије.Он је као и увек, доста пажње посветио деци, а овога пута их је сем Милице у Призрену, било још четворо: мали Павле, син призренског пароха оца Слободана, са непуних годину дана, Симонида и Димитрије из Грачанице и Атанасије из Ораховца. И деца су уживала у његовом друштву слушајући шале и досетке на његов рачун.

Ученици Призренске Богословије су гостима отпевали Химну Богословије, а потом су испратили госте на даље путовање Косовом и Метохијом. Они су у току дана посетили и манастир Високе Дечане.

Епископи Максим и Атанасије су претходног дана посетили и села Бабин Мост и Доњу Брњицу и поделили школској деци новчану помоћ и пригодне поклоне.

Оливера Радић

Извор: Православие.ру

Свечано прослављена Слава храма Св. Симеона Мироточивог у Лас Вегасу

3Парохијани храма Св. Симеона Мироточивог у лас Вегасу, у држави Невади, 22. фебруара 2015. године, прославили су своју храмовну Славу служењем Свете Литургије којом је началствовао умировљени Епископ захумско-херцеговачки г. Атанасије уз саслужење Епископа западноамеричкког г. Максима, јеромонаха Порфирија из манастира Тврдоша из Херцеговине, надлежног пароха протојереја-ставрофора Уроша Тодоровића, ђакона Зорана Алексића и ђакона Озрена Тодоровића који служи при храму Св. Симеона у Лас Вегасу. Свечаност и духовна радост почела је још у суботу када су уважени гости стигли и после дугог и напорног пута, без предаха, ушли су у храм и одмах је служена вечерња служба. После вечерње службе, у црквеној сали је за све присутне служена трпеза љубави. Парохијани нису могли да сакрију своју радост што им се указала прилика да у својој парохији дочекају, угосте и разговарају са својим владикама.



Наши парохијани пореклом из Херцеговине су посебно били озарени срећом што су после дугог низа година поново видели свога владику Атанасија. Њихов разговор је био врло емотиван, а посебно када би се дотаклио неких догађаја из протеклих ратних дана. Другог дана, у свтање Свете Недеље, почиње нова духовна радост са јутарњом службом и Светом Архијерејском Литургијом. На Литургији, владика Атанасије је беседио о Светим Немањићима и Светом Симеону. На крају Св. Литургије преломљен је славски колач, а потом је служен ручак за све присутне. Након ручка, прота Урош је поздравио све присутне, а потом су о Косову и Метохији и новој монографији о Косовским задужбинама на енглеском језику, врло надахнуто говорили владика Атанасије и наш владика максим. На крају, као печат једне среће и радости у једном дану развило се младалачко коло у коме су, заједно са владиком Атанасијем, играли најмлађи наше парохије.

Био је то дан велике радости кога ћемо се дуго сећати.

Ђакон Озрен Тодоровић

The Sts. Sebastian & Mardarije Orthodox Institute, February 16-20, 2015

A REVIEW OF THE STS. SEBASTIAN & MARARDIJE ORTHODOX INSTITUTE - FEBRUARY 16-20, 2015

The Sts. Sebastian & Mardarije Orthodox Institute Begins its Work - Day One

Monday, February 16, 2015 - Day One

orthodox institute day 1 session iv 05Hosted by His Grace, Bishop Maxim, of the Serbian Orthodox Diocese of Western America, at St. Sava Serbian Orthodox Church in Phoenix, Arizona, the Sts. Sebastian and Mardarije Orthodox Institute began on Monday evening with the celebration of a Doxology service, followed immediately by Vespers, presided over by His Grace, Bishop Longing of the Serbian Orthodox diocese of the Mid-West. Attending the service was His Grace, Bishop Maxim and the clergy brotherhood of the Diocese of Western America. The event was especially marked by the presence of His Grace, Bishop Atanasije, retired bishop of Herzegovina. Vespers was followed by dinner. A wine and cheese tasting then gave guests the opportunity to meet Bishop Atanasije in person and receive his blessing. The assembly was also blessed by the presence of Bishop Daniel of Santa Rosa, newly-consecrated assistant bishop of the OCA’s diocese of the West. The retreat, which claims the patronage of Sts. Sebastian and Mardarije, will include multiple sessions over several days which will draw from the wisdom of Bishop Atanasije and his lifelong witness to the living tradition of the Orthodox Faith and life in Christ.

The Sts. Sebastian & Mardarije Orthodox Institute Completes its Work, Day Three

institute banner

 

The Sts. Sebastian & Mardarije Orthodox Institute Completes its Work

Thursday, February 19, 2015 - Day Three

orthodox institute 2015 008 focusOn Thursday morning, the third full day of the institute began with the celebration of the Divine Liturgy. The Liturgy was served by Bishop Atanasije and concelebrated by Bishop Daniel of Santa Rosa, along with the clergy brotherhood. Following the Liturgy, clergy and faithful were treated to an excellent breakfast before beginning the first session. 

Session VII addressed the topic of Democracy and Human Rights in the Light of the Church as seen from within the Orthodox Faith. In the talk, Bishop Atanasije outlined what these terms do and do not mean from an Orthodox standpoint, while juxtaposing them with common misconceptions concerning these topics in the West. Session moderators were Fr. Seraphim Baltic, Fr. Aleksander Vlajkovic and Nenad Djordjevic. In session VIII, Bishop Atanasije spoke on the concept of Orthodox Ecumenism. Drawing from his vast experience over the last several decades serving as a bishop in the Serbian Orthodox Church, His Grace stated that we are all called to be ecumenist in the sense of meeting our neighbors and revealing Orthodoxy through genuine love. On the other hand, we must be care in formal theological dialogue, he explained, to not be controlled by pre-existing agendas. We must be a light on a hill without compromising the Faith which we have kept and must continue to keep. Session VIII was moderated by Fr. Predrag Bojovic, Fr. Ljubisa Brnjos.

The Sts. Sebastian & Mardarije Orthodox Institute Begins its Work, Day Two

institute banner


Sts. Sebastian and Mardarije Orthodox Institute

Tuesday, February 17, 2015 - Day Two

orthodox institute day two lead imgThe second day of the Institute began again with the celebration of Orthros. The service was chanted in the beautiful, monophonic Serbian melodies in both English and Slavonic. Session IV of institute featured Bishop Atanasije and was moderated by Fr. Nicholas Ceko, Fr. Djokan Majstorovic and Lazar Supic. The theme of the session, New Pascha-Divine Liturgy in the Land of the Living, addressed the liturgical dimension to all of life. Man is most himself as he lives in and through the liturgy, while consecrating the world around him into mystery of Christ. Questions addressed issues pertaining to the the Liturgy and how it’s celebrated as well as how to correctly approach renewal/restoration in the liturgical life of the Church.

After a brief break for lunch and rest, the fifth session began, which addressed the topic of Synodality and Canonical Tradition. As bishop Atanasije indicated, the canonical tradition of Orthodoxy flows out of the worship of the Church, and especially out of the Divine Liturgy. Even the three-fold ordained ministry of the Church, that of Bishop, Priest, and Deacon, arises from the mystery of the life of the Christ as it’s experienced within the liturgy. Canons, too, provide continuity to our worship and safety to the faithful as we attempt to navigate the trials of this present world. The session was adeptly moderated His Grace, Bishop Maxim, as well as Fr. Dobrivoje Milunovic and Fr. Zivojin Jakovljevic. 

westsrbdio.org
Switch mode views: