sebastian press LOGO

 

Founded in 2006 and named in honor of a first American born Orthodox priest, Fr. Sebastian Dabovic, a pioneer of the Orthodox Church in the West, Sebastian Press is one of the largest and most active publishers of Christian Orthodox publications on the West Coast. Read More...

FREE SHIPPING
LIMITED TIME OFFER!
CHRISTMAS GIFT
TO OUR READERS
UNTIL DECEMBER 31. 2014.
USA ONLY



WE, AT THE SEBASTIAN PRESS,
WISH YOU BLESSED

NATIVITY OF OUR
LORD AND SAVIOR!

sp-conversation-bishop-maxim

synaxarion flyer

HOLY ICON

Now Available for purchase from our
Stamatis Skliris Collection 

fr-stamatis-skliris

 

HOLYICON.ORG


holyicon 


The Dynamic Earth
Stamatis Skliris'  Vision of the Past, Present, and Future
of American Natural Treasures 
 


Thunder Springs, North Rim, $600

Niagara Falls 2, $700
Grand Canyon, $700
Arizona Cactus, $700
Sedona Cathedral Rock $1.300
Melody of Waters $600
Hollywood Hill, $700
Malibu 1, $1,000
Malibu 2, $850
Jordan Pond & Bubbles, $800
Fireweed & Arctic Cotton, $800
Buffalo, $1,900
Nighttime in Arizona, $1,900 

 

 Purchase Here

 

ONLINE CATALOGUE

 

VIEW CATALOGUE (PDF)

 

Христос – Нова Пасха – Божанствена Литургија

hristos nova pashaПериод двадесетог века представљао је врло комплексно раздобље везано за развој литургијско-богословске мисли у нашој помесној Цркви. Осећајући насушну еклисијалну и пастирску потребу да поменуту мисао надгради и истовремено је учини приступачнијом народу Божијем, епископ Атанасије Јевтић се одлучио да понуди тротомно дело под насловом: Христос – Нова Пасха – Божанствена Литургија. Иако се објављивање трећег тома тек очекује, сматрамо да богословској и читалачкој пажњи треба представити два тома који су већ изашли.

Сложени назив овог епохалног издања, које може бити препознато као „српска литургијска стромата двадесет и првог века“, аутор је начинио на основу одељка из Прве Посланице Коринћанима светог апостола Павла: Јер се Пасха наша Христос жртвова за нас (1Кор 5, 7). Дело се састоји из два тома и намењено је, према речима епископа Атанасија, „богобојажљивим и христочежњивим љубитељима Божанских Тајни, усрдним учесницима Свете Литургије и причесницима Богочовечанских Светиња“. Наиме, у њему су сабрани текстови о Светој и Божанственој Евхаристији од најранијих времена Цркве Христове (првог века) све до савременог доба, а сâм циљ јесте „раскривање литургијских, еклисиолошких, космичких и есхатолошких димензија Светајне Христа и Његове Цркве“. Највећи део сабраних литургијско-светоотачких текстова се по први пут појављује на српском језику, благодарећи преводилачком и прегалачком труду епископа Атанасија. Уз то, веома су драгоцени његови оригинални коментари. Треба истаћи да су оба тома штампана са тврдим корицама у штампарији Интерклима Графика у Врњачкој Бањи.

Први том је, после опширнијег увода (стр. 5-32), подељен на два дела. Први део обухвата: кратак опис Свете Литургије из списа Дидахи (стр. 35-36), избор из посланица светог Игњатија Антиохијског (стр. 37-43), опис ранохришћанске Литургије (половина другог века) од стране светог Јустина Мученика и Философа (стр. 44-46), химну О Пасхи светог Мелитона Сардског (стр. 47-57), сведочење светог Иринеја Лионског о значају Евхаристије (стр. 58-61), извод из списа Апостолско Предање светог Иполита Римског о начину савршавања Свете Евхаристије (стр. 62-69), извод из Евхологиона светог Серапиона Тмуитског (стр. 70-74), одломке из Мистагошких катихеза светог Кирила Јерусалимског (стр. 75-80), одељак о Литургији из такозваних Апостолских Установа (стр. 81-88), одломак из списа Тестамент Господа нашег Исуса Христа о Литургији (стр. 88-89), одељке из дела О Светоме Духу светог Василија Великог (стр. 90-94), одломке из беседâ светог Григорија Богослова (стр. 95-99), избор текстова о Евхаристији светог Јована Златоустог (стр. 100-114), одломке из катихеза Теодора Мопсуестијског (стр. 115-117), шири избор из опуса светог Кирила Александријског (стр. 118-131), одломке из Беседе о Пасхи и Светој Евхаристији светог Евтихија Царгирадског (стр. 132-134), одељке из делâ  светог Анастасија Синаита (стр. 135-144), одломке из списа О Црквеној јерархији светог Дионисија Ареопагита (стр. 145-174), одељке из дела О Црквеној мистагогији преподобног Максима Исповедника (стр. 175-192), изводе из списâ Црквена историја и Мистичко созерцање светог Германа I Цариградског (стр. 193-215), одломке из делâ светог Јована Дамаскина (стр. 216-228) и пету главу Студеничког типика о Светој Литургији светог српског архиепископа Саве I (стр. 229-231).

У другом делу првог тома изложено је десет Поредака (Диатаксиса или Устава) Свете Литургије на основу идентичног броја јелинских рукописа. У неким случајевима дата је само Литургија Василија Великог, некада искључиво Литургија Јована Златоустог, а у осталим варијантама упоредни текст обе Литургије. После поменутих јелинских Поредака (који потичу од осмог до четрнаестог века), у овом делу књиге представљено је и десет старословенских Служебника ( од 13. до 16. века). Уз неке од њих је приложен и електронски снимљен стари словенски текст, који је на тај начин учињен визуелно доступним. На крају је представљен и један од првих штампаних српских Служебника. Сходно томе, у другом делу првог тома изложени су: Поредак Литургија Василија Великог и Јована Златоустог из Барберинијевог кодекса из осмог века (стр. 234-251), Поредак Литургија Јована Златоустог и Василија Великог из Евхологиона Гротаферате из десетог века (стр. 253-267), Поредак Божанске Литургије из дванаестог века и Поредак записан од стране светог Филотеја Цариградског из четрнаестог века (стр. 268-305), Поредак Литургије Јована Златоустог из Патмоског Илитарија (тринаести век) и Есфигменског Илитарија (1306. год.), те Поредак Божанске Литургије Типика Велике Цркве Цариградске из рукописа петнаестог века ( стр. 300-304), Поредак Патријаршијске Литургије Василија Великог по типику Велике Цркве из десетог до једанаестог века и Поредак Архијерејске Литургије Јована Златоустог по типику Велике Цркве из дванаестог века (стр. 306-317), Поредак Патријаршијске Литургије из четрнаестог века и Поредак Патријаршијске Литургије из 1407. године (стр. 318-343), Староруски рукописни служебник Софијског собора у Новгороду из тринаестог века и Рукопис 1017 Соловецкого собрания РНБ из тринаестог века, као и паралелно са њима два српска Хиландарска свитка (Хиландар бр. 16/IV и бр. 16/VI) из тринаестог и петнаестог века (стр. 348-397), Староруски текст Литургије Јована Златоустог из Рукописног служебника Софијског собора у Новгороду из тринаестог века и Литургија Јована Златоустог из Другог старијег српског служебника из тринаестог века (стр. 398-438), Старосрпски текст Литургије Јована Златоустог из Старог српског служебника из прве половине четрнаестог века (стр. 439-449), Поредак Литургије Јована Златоустог из Рукописног Хиландарског служебника насталог око 1330. године (стр. 451-470), Поредак Литургије Јована Златоустог из Српског рукописног служебника Ћоровића из четрнаестог века (стр. 473-491), као и Штампани српски служебник Божидара Вуковића из Венеције из 1554. године (стр. 493-516). При томе, на самом крају првог тома приложени су: превод Молитве за ретко причешћивање Синајског Евхологиона из 10. века (стр. 517) и ауторов избор библиографије (стр. 519-526).
Други том јесте природни наставак претходног, па је, после кратког увода (стр. 5), такође подељен на два дела. Први део садржи: Божанствену Литургију апостола Јакова Брата Божијег са уводним коментаром, али и додатком који чине заамвоне молитве из различитих рукописа (стр. 7-62), Литургије Василија Великог и Јована Златоустог из најстаријег сачуваног словенског Служебника, познатог рускословенског Служебника Варлаама Хутинског са  краја дванаестог века (стр. 63-84), Поредак Литургије Јована Златоустог са Ђаконствима из Служебника светог Кипријана Кијевског из 15. века, те Поретке Литургија Јована Златоустог и Василија Великог из Служебника светог Јефтимија Трновског насталог 1380-1385. године (стр. 85-133), као и анализу става епископа Порфирија Успенског о Тропару Трећег Часа од стране епископа Атанасија (стр. 134-148).

У другом делу су изложени: Свети Канони који се односе на Литургију и Причешће (стр. 151-189), Јустинијанова 157. новела (стр. 190-191), ауторово разјашњење одређеног казивања светог Јована Мосха у Лугу Духовном (стр. 191-192). Такође, овај део обухвата и ужи избор сведочанстава светих отаца о Светој Евхаристији како из прве хиљадугодишњице, тако и из друге хиљадугодишњице Цркве и то: светог Дионисија Александријског (стр. 193), светог Јефрема Сирина (стр. 193-194), светог Атанасија Великог (стр. 194-195), светог Григорија Ниског (стр. 195-197), светог Амвросија Миланског (стр. 197-198), светог Јована Касијана (стр. 198-199), светог Григорија Двојеслова (стр. 201-202), светог Јефтимија Великог (стр. 202-203), Аве Пимена (стр. 204), Аве Апола (стр. 204), сведочанство из Житија свете Меланије (Млађе) Римљанке (стр. 204), опис чуда и казивања светог Макарија Египатског од стране Паладија Хеленупољског (стр. 204), казивање Аве Данила о чуду које је чуо од Аве Арсенија (стр. 204-205), сведочанство Теодорита Кирског (стр. 205-206), светог Нила Анкирског (стр. 206), светог Варсануфија Великог и Јована Пророка (стр. 207-208), светог Теодора Студита (стр. 208-209), одломке из делâ светог Симеона Новог Богослова (стр. 210-221), спис под називом Протеорија о Символима и Тајнама који бивају у Литургији Николаја Андидског (стр. 222-252), одломке из списâ светог Неофита Затвореника (стр. 253-258), изводе из беседâ Теолипта Филаделфијског – Исповедника (стр. 259-267), изводе из делâ светог Григорија Паламе (стр. 268-276), одељак из Исповедања вере светог Филотеја (Кокиноса) Цариградског (стр. 277-279), спис О Литургији светог Марка Ефеског (стр. 280-288), 94. главу Дијалога светог Симеона Солунског (стр. 289-295), сведочанство Митрофана Критопулоса о Светој Евхаристији (стр. 296-301), Душекорисну књигу о честом причешћивању Светим Христовим Тајнама Неофита Капсокаливита, светог Макарија Коринтског и светог Никодима Светогорца (стр. 302-359), Посланицу о неумесности додатка Тропара Трећег Часа у Литургији светог Атанасија Пароског (стр. 360-373), одломке из делâ светог Јована Кронштатског (стр. 374-408). Такође, у другом делу су садржана и богословска поимања Свете Евхаристије савремених православних богослова: о. Јустина Поповића (стр. 409-432), о. Георгија Флоровског (стр. 433-464), о. Емилијана  Симонопетријског (стр. 465-479) и монаха Јосифа Дионисијатског (стр. 480-487). Уз то, у други том су још уврштени: Одлука Митрополита Серафима Херцеговачког о забрани употребе звонцета на Литургији (стр. 488-489), те радови епископа Атанасија: Света Евхаристија у Источној Православној Цркви (стр. 491-507), Света Евхаристија као Духовски догађај (стр. 508-514) и Еклисиолошке димензије заједнице светих у делима светог Јована Златоуста (стр. 515-522). Коначно, на самом крају другог тома аутор је изложио и поговор (стр. 523-529).

Ово импресивно двотомно дело епископа Атанасија Јевтића настало је са циљем да попуни празнине у израженом непознавању литургијско-светоотачких извора везаних за Свету Литургију или Евхаристију на овдашњим просторима. С тим у вези, његова вредност је од непроцењивог значаја за многобројне генерације свештенослужитеља, професора и студената теологије, као и верног народа. Тиме сви они стичу изузетну могућност да још више и брже напредују у поимању и самом доживљају Свете Евхаристије. Преводећи многе, врло захтевне и неубичајено тешке богонадахнуте речи и изразе са више језика, епископ Атанасије је успео да исте јасно формулише и на оригиналан начин пренесе њихов веродостојни смисао. Такво умеће га чини пиониром у оплемењивању нашег литургијско-богословског језика. 

Ауторови коментари, који прате сваку страницу овог епохалног дела, стоје у складу са исправним поимањем двехиљадугодишњег литургијско-светоотачког предања Цркве Христове. Шта више, благодарећи таквим чињеницама ово дело претендује да у што скоријој будућности буде предмет врло озбиљних и минуциозних богословско-научних истраживања.

Узимајући у обзир све до сада речено, сматрамо да се ово капитално дело појављује у једном од најодсуднијих момената обитавања Цркве у овом свету. Налазећи се пред изазовима секуларизма са једне стране, али и опасности од литургијске безосећајности за све оне који нису чланови Тела Христовог са друге стране, хришћани треба да буду свесни да једино евхаристијско-жртвени начин постојања изграђује Цркву Божију и рађа исправан приступ према онима који још нису у хришћанској заједници. Управо је то светотајинска порука коју аутор жели да подели са свима онима „који сваки пут започињу Божанствену Литургију благосиљањем Царства Оца, Сина и Светога Духа“.

Др Србољуб Убипариповић

Additional Info

Read 2210 times
* Price Options:

Quantity:
westsrbdio.org
Switch mode views: