Clergy Meeting and Confession in Phoenix, Arizona, March 20-21 2007

Сусрет свештенства Западноамеричке епархије, Финикс, Аризона, 20-21. март 2007

У уторак и среду, 20. и 21. марта, током пете недеље поста, у Финиксу (држава Аризона) одржан је сусрет свештенства Западноамеричке епархије. Парохија Светога Саве (photo) угостила је око двадесет и пет свештеника и ђакона, који су дошли ради литургијског семинара и исповести. Исповедник је био игуман манастира Платине, о. Герасим (photo).
Сусрет је почео заједничким ручком у парохијској трпезарији (photo), а потом је у оближњој сали одржан разговор о практичним и теоријским питањима црквеног богослужбеног поретка. Епископ Максим је увео у тему, после чега су следели коментари, питања и одговори. Други део седнице водио је протојереј-ставрофор Велимир Петаковић. Потом је уследила исповест свештенства, да би у 17ч почело вечерње (photo) које је служио свештеник Братислав Кршић.

Потом су сви скупа кренули у посету парохије Светог Николаја у Финиксу, која припада Новограчаничкој епархији. Месни свештеник о. Станислав Дурић је са својим црквеним одбором дочекао госте у цркви, поздравио их и зажелео добродошлицу. На то је Епископ Максим (photo) бираним речима изразио радост и задовољство због ове историјске посете парохији Св. Николе. Он је пренео благослове епископа Лонгина као и његову сагласност са овом посетом. Домаћини су уз помоћ Кола српских сестара у црквеној сали приредили послужење, и гостима понудили традиционалну српску ракију, кафу, уштипке, воће... (photo) Гости су са домаћином испили флашу коњака са симболичким називом "Christian Brothers" (photo).
Потом су гости позвали о. Станислава са његовом управом на вечеру (photo), која је била у знаку упознавања, стицања поверења и наде на заједничку будућност.

Следећег дана у цркви Светога Саве служена је Литургија Пређеосвећених дарова (photo), на којој су се сви причестили. Служили су протојереји Никола Чеко и Братислав Кршић са двојицом ђакона (photo).
За певницом су одговарали студенти Вук Милишић, Мирослав Бошковић и Иван Вуксановић (photo).

Како би сусрет у свему био духовно освежавајући догађај, његови учесници су, после доручка, сви заједно аутобусом отпутовали до оближњег Манастира Светог Антонија у пустињи Аризоне. Овај Манастир је познат у целој Америци по византијској архитектури усред пустиње, строгом типику, и монашкој светогорској духовношћу коју негују.
На улазу у Манастир госте је дочекао и све време водио Игуман Пајсије (photo). Он је за ову прилику изнео све светитељске мошти које манастир поседује на поклоњење гостима. У обраћању игуману у главном храму, епископ Максим је изразио благодарност Богу што су монаси својим трудом, молитвом и стрпљењем учинили да пустиња израсте такве плодове и стабљике живота који сведочи о православном етосу, односу према природи. Свештенство Западноамеричке епархије је Игуману Пајсију и братији са старцем Јефремом поклонило икону Светога Николаја Жичкога (photo) и његов Охридски Пролог (на енглеском). На послужењу је изнесена пред госте кафа, сок, метакса, колачи (четири врсте, а сви посни), ратлук... На крају посете игуман је госте даровао манастирским тамјаном, вином, уљем, иконицама, књигама, музичким дисковима. Све палме које окружују манастир поклон су државе Аризоне манастиру Св. Антонија.

Лета 1995. године шесторица монаха су стигла у пустињу јужне Аризоне и установила манастир Светог Антонија Великог. Са собом су донели свештено, хиљадугодишње наслеђе Свете Горе Атонске. Од ране хришћанске историје, ово брдовито полуострво у северној Грчкој је било стециште древних египатских, кападокијских, цариградског, малоазијског а потом и словенског монаштва. Тако, директно повезано са монашким насеобинама древног хришћанства, Света Гора је чувала учење отачко и богослужбено предање Цркве.

Светогорски Старац Јефрем, ученик исихаста Свете Горе, пошто је васпоставио неке светогорске манастире, а потом и мушке и женске монашке заједнице по Грчкој и Северној Америци, послао је шесторицу Светогораца на Сонорску пустињу да започну нови манастир. Монаси су по доласку предузели неопходне грађевинске радове, саградивши најпре главну Цркву, конаке за монахе, трпезарију, и гостопримницу. Врт са поврћем, мали виноград, цитрус воћњаци, и маслињак боје овај пејсаж. Обрађен систем вртова, стаза, фијале са шпанским фонтанама украшавају манастир и чине да буде права оаза у пустињи.
Манастир је посвећен Св. Антонију Великом, оцу монаштва из 3-4. века. Осим главне цркве посвећене Св. Антонију и Св. Нектарију Егинском, у манастиру су још цркве-капеле посвећене Св. Серафиму Саровском, Димитрију Солунском, Јовану Крститељу, Георгију Великомученику, Николају Чудотворцу и Пантелејмону Исцелитељу.
Манастир следује киновијски стил монаштва, где монаси и послушници све заједнички деле, следећи дневни и ноћни круг богослужења. Њихов дан почиње у поноћ са келејним молитвама, а потом се наставља јутарњим службама и Св. Литургијом. После лаганог доручка, и кратког одмора, монаси почињу радни дан, праћен опет молитвом и послушањима. Она укључују: грађевинске радове одржавање простора, цеђење вина, вртларство, дрвену разбарију, публиковање књига, припрему хране, и гостопримство. Дан се завршава вечерњом службом, вечером и повечерјем.
Домаћин свештеник о. Јанко Трбовић (photo) је на крају поздравио све госте и захвалио се на посети.

Присутни су били свештеници: Велимир Петаковић, Божидар Драшковић, Јанко Трбовић, Петар Јовановић, Милан Вуковић, Василије Цвијановић, Урош Тодоровић, Илија Балаћ, Никола Чеко, Дане Поповић, Стивен Тумбас, Блашко Параклис, Норман Косановић, Никола Тодоровић, Дејвид Лубринер, Братислав Кршић, Радован Петровић, јеромонаси Доротеј, Герасим и Јован (Бабић), и ђакони Трива Павлов, Стефан Дајер и јерођакон Иларион из Платине.

© Photo by Borislav Petric and Vuk Milisic