Недеља по Богојављењу у Лос Анђелесу, 21. јануар 2007

Рукоположење у свештеника Ђурице Гордића

У недељу, 21. јануара, у цркви Светог Саве у Сан Габријелу (Лос Анђелес), служена је Света архијерејска Литургија, у храму препуном народа. Литургију су служили преосвећени епископи Лонгин и Максим, са седморицом свештенослужитеља. Епископ новограчанички Лонгин је дошао у посету западноамеричкој епархији, а непосредан повод овој посети било је рукоположење протођакона Ђурице Гордића, секретара западноамеричке епархије, у чин презвитера или свештеника.
Рукоположење је извршио Епископ Лонгин по древној пракси Православне Цркве, началствујући Светом Литургијом..
Нови свештеник Ђурица ће свој пастирски рад вршити на парохији Светога Јована Крститеља у Сан Франциску (Беј ерија). Епархија западноамеричка је изашла у сусрет потребама Новограчаничке митрополије уступивши јој новог свештеника ради мисије и вођења живе молитвене заједнице у том великом граду, а на место досадашњег свештеника Марка Матића који прелази у Гери, држава Индијана.
Светој Литургији у Сан Габријелу је присуствовао велики број верника овог краја.
Иначе, Празник Богојављења је свечано прослављен у епархији западноамеричкој. Епископ Максим је на Крстовдан и Богојављење служио Свету Литургију у Лос Анђелесу, на Јовандан је служио у цркви Свете Петке у Сан Маркосу, а у ову недељу је заједно са Еписком Лонгином служио у Сан Габријелу.

На крају Свете Литургије, Епископ Максим је поздравио црквену пуноћу, Епископу Лонгину зажелео добродошлицу и честитао новом свештенику свештенички чин, подсетио на значај његових родитеља који су га васпитали у православном духу, и који иако физички одсутни данас су молитвено присуствовали његовом чину рукоположења. Потом је Епископ Лонгин поздравио све и одржао беседу у духу празника Крштења Господа Христа у реци Јордану од пророка Јована и Богојављења Свете Тројице.
И он је такође честитао новом презвитеру и пожелео да овај чин буде на добро Свете Српске Православне Цркве.
Празник Богојављења, који је врхунац читавог низа духовно јединствених празновања у јануару месецу, јесте својеврсна или врхунска благовест да нас Бог воли и посећује не на апстрактни начин, него конкретан, видљив и опипљив. Бог неисказане доброте и човекољубља Који силази до човекових низина да би човека Собом и у Себи уздигао до Својих божанских висина.
На крају Литургије, новорукоположени свештеник је поделио народу антидор, нафору, и примио личну честитку од сваког појединачног верника у храму Светога Саве у Сан Габријелу.
Присутни су били свештеници: Велимир Петаковић, Петар Јовановић, Илија Дајковић, Александар Влајковић, игуман Герасим и јеромонах Јован.

После Литургије је у великој црквеној сали приређен ручак за све присутне. Домаћин свештеник Петар Јовановић је поздравио све присутне, честитао новом свештенику, и позвао народ да помогне завршетак радова у цркви, посебно мозаика. Поздравне говоре уз здравице одржали су прота-ставрофор Леца Петаковић, о. Александар Влајковић, кум о. Ђурице, нови свештеник Ђурица Гордић, и председник парохије у Сан Габријелу.

Презвитер Ђурица Гордић је рођен у селу Горобиљу у Србији, где је завршио и основну школу. Петоразредну богословију је завршио у Богословији манастира Крка, после чега је студирао на Православном богословском факултету у Београду и Либертивилу код Чикага.
Од 1998. године је секретар и ђакон у западноамеричкој епрархији.
Ожењен је супругом Маријом, са којим има два сина, Јована и Петра.

У недељу по Богојављењу, осим васкрсних песама, још увек певамо празничне химне, у којима се описује чудесни догађај Крштења Христовог и Јављања Свете Тројице, као и лик Светог Јована Пророка, Претече и Крститеља Господњег.
Доносимо у прилогу неколико песама и стихира које се певају за Празник Богојављења, о Христу, Претечи и Крститељу Јовану, реци Јордану, како су забележене у празничној химнографији.

Ты убо, Человеколюбче Царю, прииди и ныне наитием Святаго Твоего Духа, и освяти воду сию.
И даждь ей благодать избавления, благословение Иорданово: Сотвори ю нетления источник, освящения дар, грехов разрешение, недугов исцеление, демонов всегубительство, сопротивным силам неприступную, ангельския крепости исполненную: Да вси почерпающии и причащающиися, имеют ю ко очищению душ и телес, ко исцелению страстей, ко освящению домов, и ко всякой пользе изрядну. Ты бо еси Бог наш, Иже водою и Духом обновивый обетшавшее грехом естество наше: Ты еси Бог наш, водою потопивый при Ное грех. Ты еси Бог наш, Иже морем свободивый от работы фараони Моисеом род Еврейский. Ты бо еси Бог наш, разразивый камень в пустыни, и потекоша воды, и потоцы наводнишася, и жаждущия люди Твоя насытивый. Ты еси Бог наш, Иже водою и огнем пременивый Илиею Израиля от прелести Вааловы.

Сам и ныне, Владыко, освяти воду сию Духом Твоим Святым
Даждь же всем прикасающимся ей, и причащающимся, и мажущимся ею, освящение, здравие, очищение и благословение.
Свештеник благосиља воду крстообразно часним Крстом, кога погружава у воду, држећи га обема рукама, и поје следећи тропар, првога гласа:
Во Иoрдане крещающуся Тебе Господи, Троическое явися поклонение: Родителев бо глас свидетельствоваше Тебе, возлюбленнаго Тя Сына именуя: и Дух в виде голубине, извествоваше словесе утверждение, явлейся Христе Боже, и мiр просвещей слава Тебе.
Τόν φωτισμόν ημών, τόν φωτίσαντα πάντα άνθρωπον, ιδών ο Πρόδρομος, βαπτισθήναι παραγενόμενον, χαίρει τή ψυχή, καί τρέμει τή χειρί, δείκνυσιν αυτόν, καί λέγει τοίς λαοίς, Ίδε ο λυτρούμενος τόν Ισραήλ, ο ελευθερών ημάς εκ τής φθοράς. Ω αναμάρτητε, Χριστέ ο Θεός ημών, δόξα σοι.
Τού Λυτρωτού ημών, υπό δούλου βαπτιζομένου, καί τή τού Πνεύματος παρουσία μαρτυρουμένου, έφριξαν ορώσαι Αγγέλων στρατιαί, φωνή δέ ουρανόθενηνέχθη εκ Πατρός. Ούτος όν ο Πρόδρομος χειροθετεί, Υιός μου υπάρχει ο αγαπητός, εν ώ ηυδόκησα, Χριστέ ο Θεός ημών, δόξα σοι.

Τά Ιορδάνια ρείθρα, σέ τήν πηγήν εδέξατο, καί ο Παράκλητος, εν είδει περιστεράς κατήρχετο, κλίνει κορυφήν, ο κλίνας ουρανούς, κράζει καί βοά, πηλός τώ πλαστούργώ. Τί μοι επιτάττεις τά υπέρ εμέ; εγώ χρείαν έχω τού σού Βαπτισμού. Ω αναμάρτητε, Χριστέ ο Θεός ημών, δόξα σοι.

Σώσαι βουλόμενος, τόν πλανηθέντα άνθρωπον, ουκ απηξίωσας δούλου μορφήν ενδύσασθαι, έπρεπε γάρ σοί τώ Δεσπότη, καί Θεώ, αναδέξασθαι τά ημών υπέρ ημών, σύ γάρ βαπτισθείς σαρκί Λυτρωτά, τής αφέσεως ηξίωσας ημάς, διό βοώμέν σοι. Ευεργέτα Χριστέ ό Θεός ημών, δόξα σοι.
Φωνή Κυρίου επί τών υδάτων βοά λέγουσα. Δεύτε λάβετε πάντες, Πνεύμα σοφίας, Πνεύμα συνέσεως, Πνεύμα φόβου Θεού, τού επιφανέντος Χριστού.
Σήμερον τών υδάτων, αγιάζεται η φύσις, καί ρήγνυται ο Ιορδάνης, καί τών ιδίων ναμάτων επέχει τό ρεύμα, Δεσπότην ορών ρυπτόμενον.

Тебе в Дусе и oгни очищающа грех мiра, зря Креститель грядуща к себе, ужасаяся и трепеща, вопияше глаголя: не смею держати верх Твой пречистый. Ты мя освяти Владыко, Божественным явлением Твоим, Eдине Человеколюбче.
Приидите подражаим мудрыя девы, приидите срящим явльшагося Владыку: яко прииде, яко Жених ко Иоанну. Иoрдан видев Тя убояся и пожда, Иоанн вопияше: не смею держати верха Безсмертнаго. Дух низхождаше в виде голубине освятити воды, и глас с небесе: Сей eсть Сын Мой, пришедый в мiр спасти род человеческий, Господи слава Тебе.
Крещается Христос, и восходит от воды совозводит бо с Собою мiр, и зрит разводящаяся небеса, яже Адам затвори себе и сущим с ним. И Дух свидетельствует Божество: подобному бо предтичет и глас от Небесе: оттуду бо свидетельствуемый Спас душ наших.
Трепеташе рука Крестителева, егда пречистому Твоему верху коснуся: возвратися Иордан река вспять, не дерзая служити Тебе: яже бо устыдеся Иисуса Навина, како Творца своего устрашитися не имяше? Но все исполнил еси смотрение, Спасе наш, да спасеши мiр явлением Твоим, Едине Человеколюбче.

Ως άνθρωπος εν ποταμώ, ήλθες Χριστέ Βασιλεύ, καί δουλικόν Βάπτισμα λαβείν, σπεύδεις αγαθέ, υπό τών τού Προδρόμου χειρών, διά τάς αμαρτίας ημών φιλάνθρωπε.

Δόξα... Καί νύν...
Πρός τήν φωνήν τού βοώντος εν τή ερήμω, Ετοιμάσατε τήν οδόν τού Κυρίου, ήλθες Κύριε, μορφήν δούλου λαβών, Βάπτισμα αιτών, ο μή γνούς αμαρτίαν. Είδοσάν σε ύδατα, καί εφοβήθησαν, σύντρομος γέγονεν ο Πρόδρομος, καί εβόησε λέγων, πώς φωτίσει ο λύχνος τό Φως; πώς χειροθετήσει δούλος τόν Δεσπότην; αγίασον εμέ καί τά ύδατα Σωτήρ, ο αίρων τού κόσμου τήν αμαρτίαν.
Одеваяйся светом яко ризою, нас ради по нам быти сподобился eсть, во струи одевается днесь Иoрданския: не Сам сих ко очищению требуя, но нам Собою устрояяй порождение. О чудесе! без oгня изваряет, и назидает без сокрушения, и спасает в Него просвещаeмыя, Христос Бог и Спас душ наших.

Свети Николај, Епископ Жички, овако у свом Прологу пише о празнику:
"Када Господ Исус беше навршио 30 година од Свог телесног рођења Он отпоче Свој учитељски и спаситељски посао. И сам почетак почетка ознаменова крштењем на Јордану. Св. Кирил Јерусалимски вели: „почетак света вода, почетак Јеванђеља Јордан“. При крштењу Господа у води објавила се свету она тајна која се у Старом Завету наговештавала, о којој се у старом Мисиру и Индији само баснословило, тј. тајна божанске Свете Тројице. Отац се јавио чувству слуха, Дух се јавио чувству вида, а Син се јавио уз то још и чувству додира. Отац је изрекао Своје сведочанство о Сину, Син се крстио у води а Дух Свети у виду голуба лебдео је над водом.

А када Јован Крститељ засведочи и рече о Христу: Ово је јагње Божије које узе на се гријехе свијета (Јн. 1, 29) и када он погрузи и крсти Господа у Јордану, тиме се показа и мисија Христова у свету и пут нашега спасења.
Наиме: Господ узе на се грехе рода човечијег и под њима умре (погружење) и оживе (излазак из воде); и ми морамо умрети као стари греховни човек и оживети као очишћени, обновљени и препорођени. Ово је Спаситељ, и ово је пут спасења.
Празник Богојављења (Теофанија, по грчки) назива се још и Просвећењем. Јер нас догађај на Јордану просвећује показујући нам Бога као Тројицу једнобитну и нераздељену. То је једно. И друго: јер се свак од нас крштењем у води просвећује тиме што постаје усиновљен од Оца Светлости, заслугом Сина, и силом Духа Светога".

Ево и данас, 2007. године, радујемо се јављању благодати, светлости и Личности Човековубивога Бога. Бога који се реално историјски јавља на Јордану и открива као Света Тројица. Богојављење је почетак Христове јавне проповеди и месијанског деловања на спасење света.
А циљ тог деловања јесте и наше укључење у Божански живот, у тај благодатни тројични "интернет" и сплет односа љубави, слободе, доброте, радости и свих савршенстава Божијих. У тај "интернет" смо сви позвани да се "улогујемо" преко Логоса Божијег Христа, и да у њему пловимо и "сурфујемо" ношени благим ветром и дахом Духа Светога.

О Господе свети, свети у стварању,
Све што Речју ствараш, Духом освештаваш.
О Господе крепки, крепки у страдању,
За свет у смрт ходиш, за свет васкрсаваш.
Господе бесмртни, певамо Ти у глас:
Оче, Сине, Душе — Боже, помилуј нас!
Оче што се јави гласом над Јорданом,
Душе што к’о голуб млечни летијаше,
Сине што се крсти пророком Јованом,
Три зрака светлости, једна светлост с’јаше,
Тројице јављена, певамо Ти у глас:
Оче, Сине, Душе — Боже, помилуј нас!