Празници Крстовдан, Богојављење и Јовандан у Калифорнији, јануар 2007

Богослужења у Калифорнији

У ове јануарске дане налазимо се у срцу читавог низа Празника, који скупа сачињавају један заједнички велики празник којим прослављамо јављање Господа нашега у људском телу, у нашој људској природи овде на земљи, у времену, у историји, у границама нашега света и у самој пучини оне перипетије коју је човечанство започело прародитељским грехом а наставља на разне начине, нажалост, и до данас. Црква је, идући кроз историју, предвидела “систем” руковођења човека, не само током године дочекујући нас појединим Празницима, него сваке седмице, па и свакога дана, и сата. Празници су прилика али и наша потреба да се сетимо нашег Творца и Саздатеља.

Ево и данас, 2007. године, радујемо се јављању благодати, светлости и Личности Човековубивога Бога. Бога који се реално историјски јавља на Јордану и открива као Света Тројица. Богојављење је почетак Христове јавне проповеди и месијанског деловања на спасење света. А циљ Христовог деловања јесте и наше укључење у Божански живот, у тај благодатни тројични "интернет" и сплет односа љубави, слободе, доброте, радости и свих савршенстава Божијих. У тај "интернет" смо сви позвани да се "улогујемо" преко Логоса Божијег Христа, и да у њему пловимо и "сурфујемо" ношени благим ветром и дахом Духа Светога.

Ових дана прослављамо догађај Крштења Господа Христа у реци Јордану од пророка Јована који се зато назива и Крститељем Господњим. Тај догађај крштења Господњег и као јављања и присуства Свете Тројице били су и антрополошког и космичког значаја: они су на живот вечни и на спасење људскога рода али и васколиког космоса.
Празник Богојављења врхунац је читавог тог низа духовно јединствених празновања. Својим називом он изражава јављање Бога, Богојављење. Дакле, не далеки апстрактни Бог Који с висока заповеда људима него Бог љубави, Бог неисказане доброте и човекољубља Који силази до човекових низина да би човека Собом и у Себи уздигао до Својих божанских висина.

На Крстовдан и Богојављење је Епископ Максим служио Свету Литургију у Лос Анђелесу, а на Јовандан ће служити у цркви Свете Петке у Сан Маркосу, док ће у недељу заједно са Еписком Лонгином Новограчаничке митрополије служити у Сан Габријелу.

Освећење Богојављенске воде јесте древни чин, а богослужбени текстови наглашавају космичке димензије Празника. То је својеврсна демистификација природе кроз присуство и благослов Крста у води. Тиме се показује да је сва творевина створена да буде света присуством Христовим у свету. Вода је основни елемент без кога човек не може опстати.
Православна Црква, а особито Васељенска Патријаршија, познати су по разбуђивању савести човечанства кад је реч о крхкости природне средине, по подсећању улоге човека у очувању или пак злоупотреби исте. Патријарах Вартоломеј је уништење природне средине прогласио за грех. Човек је одговоран за овај свет који му је предат као "дом", "оикос", од чега долази реч економија, као и реч екологија. На празник Богојављења узимамо слободу деце Божије и проглашавамо Божије освећујуће присуство у водама, рекама, језерима, морима и океанима.

Доносимо у прилогу неколико песама и стихира које се певају за Празник Богојављења, о Христу, Претечи и Крститељу Јовану, реци Јордану...

Просветителя нашего, просвещающаго всякаго человека, видев Предтеча креститися пришедша, радуется душею, и трепещет, рукою показует Eго, и глаголет людем: Сей избавляяй Израиля, свобождаяй нас от истления. О безгрешный Христе Боже наш, слава Тебе.
Избавителю нашему от раба крещаему, и Духа пришествием свидетельствуему, ужасошася зряще ангельская воинства. Глас же с небесе принесеся от Oтца: Сей, Eгоже Предтеча рукою крещает, Сын Мой eсть возлюбленный, о Немже благоволих. Христе Боже наш слава Тебе.
Ты убо, Человеколюбче Царю, прииди и ныне наитием Святаго Твоего Духа, и освяти воду сию.
И даждь ей благодать избавления, благословение Иорданово: Сотвори ю нетления источник, освящения дар, грехов разрешение, недугов исцеление, демонов всегубительство, сопротивным силам неприступную, ангельския крепости исполненную: Да вси почерпающии и причащающиися, имеют ю ко очищению душ и телес, ко исцелению страстей, ко освящению домов, и ко всякой пользе изрядну. Ты бо еси Бог наш, Иже водою и Духом обновивый обетшавшее грехом естество наше: Ты еси Бог наш, водою потопивый при Ное грех. Ты еси Бог наш, Иже морем свободивый от работы фараони Моисеом род Еврейский. Ты бо еси Бог наш, разразивый камень в пустыни, и потекоша воды, и потоцы наводнишася, и жаждущия люди Твоя насытивый. Ты еси Бог наш, Иже водою и огнем пременивый Илиею Израиля от прелести Вааловы.

Сам и ныне, Владыко, освяти воду сию Духом Твоим Святым
Даждь же всем прикасающимся ей, и причащающимся, и мажущимся ею, освящение, здравие, очищение и благословение.
Свештеник благосиља воду крстообразно часним Крстом, кога погружава у воду, држећи га обема рукама, и поје следећи тропар, првога гласа:
Во Иoрдане крещающуся Тебе Господи, Троическое явися поклонение: Родителев бо глас свидетельствоваше Тебе, возлюбленнаго Тя Сына именуя: и Дух в виде голубине, извествоваше словесе утверждение, явлейся Христе Боже, и мiр просвещей слава Тебе.
Τόν φωτισμόν ημών, τόν φωτίσαντα πάντα άνθρωπον, ιδών ο Πρόδρομος, βαπτισθήναι παραγενόμενον, χαίρει τή ψυχή, καί τρέμει τή χειρί, δείκνυσιν αυτόν, καί λέγει τοίς λαοίς, Ίδε ο λυτρούμενος τόν Ισραήλ, ο ελευθερών ημάς εκ τής φθοράς. Ω αναμάρτητε, Χριστέ ο Θεός ημών, δόξα σοι.
Τού Λυτρωτού ημών, υπό δούλου βαπτιζομένου, καί τή τού Πνεύματος παρουσία μαρτυρουμένου, έφριξαν ορώσαι Αγγέλων στρατιαί, φωνή δέ ουρανόθενηνέχθη εκ Πατρός. Ούτος όν ο Πρόδρομος χειροθετεί, Υιός μου υπάρχει ο αγαπητός, εν ώ ηυδόκησα, Χριστέ ο Θεός ημών, δόξα σοι.

Τά Ιορδάνια ρείθρα, σέ τήν πηγήν εδέξατο, καί ο Παράκλητος, εν είδει περιστεράς κατήρχετο, κλίνει κορυφήν, ο κλίνας ουρανούς, κράζει καί βοά, πηλός τώ πλαστούργώ. Τί μοι επιτάττεις τά υπέρ εμέ; εγώ χρείαν έχω τού σού Βαπτισμού. Ω αναμάρτητε, Χριστέ ο Θεός ημών, δόξα σοι.

Σώσαι βουλόμενος, τόν πλανηθέντα άνθρωπον, ουκ απηξίωσας δούλου μορφήν ενδύσασθαι, έπρεπε γάρ σοί τώ Δεσπότη, καί Θεώ, αναδέξασθαι τά ημών υπέρ ημών, σύ γάρ βαπτισθείς σαρκί Λυτρωτά, τής αφέσεως ηξίωσας ημάς, διό βοώμέν σοι. Ευεργέτα Χριστέ ό Θεός ημών, δόξα σοι.
Φωνή Κυρίου επί τών υδάτων βοά λέγουσα. Δεύτε λάβετε πάντες, Πνεύμα σοφίας, Πνεύμα συνέσεως, Πνεύμα φόβου Θεού, τού επιφανέντος Χριστού.
Σήμερον τών υδάτων, αγιάζεται η φύσις, καί ρήγνυται ο Ιορδάνης, καί τών ιδίων ναμάτων επέχει τό ρεύμα, Δεσπότην ορών ρυπτόμενον.

Тебе в Дусе и oгни очищающа грех мiра, зря Креститель грядуща к себе, ужасаяся и трепеща, вопияше глаголя: не смею держати верх Твой пречистый. Ты мя освяти Владыко, Божественным явлением Твоим, Eдине Человеколюбче.
Приидите подражаим мудрыя девы, приидите срящим явльшагося Владыку: яко прииде, яко Жених ко Иоанну. Иoрдан видев Тя убояся и пожда, Иоанн вопияше: не смею держати верха Безсмертнаго. Дух низхождаше в виде голубине освятити воды, и глас с небесе: Сей eсть Сын Мой, пришедый в мiр спасти род человеческий, Господи слава Тебе.
Крещается Христос, и восходит от воды совозводит бо с Собою мiр, и зрит разводящаяся небеса, яже Адам затвори себе и сущим с ним. И Дух свидетельствует Божество: подобному бо предтичет и глас от Небесе: оттуду бо свидетельствуемый Спас душ наших.
Трепеташе рука Крестителева, егда пречистому Твоему верху коснуся: возвратися Иордан река вспять, не дерзая служити Тебе: яже бо устыдеся Иисуса Навина, како Творца своего устрашитися не имяше? Но все исполнил еси смотрение, Спасе наш, да спасеши мiр явлением Твоим, Едине Человеколюбче.

Ως άνθρωπος εν ποταμώ, ήλθες Χριστέ Βασιλεύ, καί δουλικόν Βάπτισμα λαβείν, σπεύδεις αγαθέ, υπό τών τού Προδρόμου χειρών, διά τάς αμαρτίας ημών φιλάνθρωπε.

Δόξα... Καί νύν...
Πρός τήν φωνήν τού βοώντος εν τή ερήμω, Ετοιμάσατε τήν οδόν τού Κυρίου, ήλθες Κύριε, μορφήν δούλου λαβών, Βάπτισμα αιτών, ο μή γνούς αμαρτίαν. Είδοσάν σε ύδατα, καί εφοβήθησαν, σύντρομος γέγονεν ο Πρόδρομος, καί εβόησε λέγων, πώς φωτίσει ο λύχνος τό Φως; πώς χειροθετήσει δούλος τόν Δεσπότην; αγίασον εμέ καί τά ύδατα Σωτήρ, ο αίρων τού κόσμου τήν αμαρτίαν.
Одеваяйся светом яко ризою, нас ради по нам быти сподобился eсть, во струи одевается днесь Иoрданския: не Сам сих ко очищению требуя, но нам Собою устрояяй порождение. О чудесе! без oгня изваряет, и назидает без сокрушения, и спасает в Него просвещаeмыя, Христос Бог и Спас душ наших.

Свети Николај, Епископ Жички, овако у свом Прологу пише о празнику:
"Када Господ Исус беше навршио 30 година од Свог телесног рођења Он отпоче Свој учитељски и спаситељски посао. И сам почетак почетка ознаменова крштењем на Јордану. Св. Кирил Јерусалимски вели: „почетак света вода, почетак Јеванђеља Јордан“. При крштењу Господа у води објавила се свету она тајна која се у Старом Завету наговештавала, о којој се у старом Мисиру и Индији само баснословило, тј. тајна божанске Свете Тројице. Отац се јавио чувству слуха, Дух се јавио чувству вида, а Син се јавио уз то још и чувству додира. Отац је изрекао Своје сведочанство о Сину, Син се крстио у води а Дух Свети у виду голуба лебдео је над водом.

А када Јован Крститељ засведочи и рече о Христу: Ово је јагње Божије које узе на се гријехе свијета (Јн. 1, 29) и када он погрузи и крсти Господа у Јордану, тиме се показа и мисија Христова у свету и пут нашега спасења. Наиме: Господ узе на се грехе рода човечијег и под њима умре (погружење) и оживе (излазак из воде); и ми морамо умрети као стари греховни човек и оживети као очишћени, обновљени и препорођени. Ово је Спаситељ, и ово је пут спасења. Празник Богојављења (Теофанија, по грчки) назива се још и Просвећењем. Јер нас догађај на Јордану просвећује показујући нам Бога као Тројицу једнобитну и нераздељену. То је једно. И друго: јер се свак од нас крштењем у води просвећује тиме што постаје усиновљен од Оца Светлости, заслугом Сина, и силом Духа Светога".

Ево и данас, 2007. године, радујемо се јављању благодати, светлости и Личности Човековубивога Бога. Бога који се реално историјски јавља на Јордану и открива као Света Тројица. Богојављење је почетак Христове јавне проповеди и месијанског деловања на спасење света. А циљ тог деловања јесте и наше укључење у Божански живот, у тај благодатни тројични "интернет" и сплет односа љубави, слободе, доброте, радости и свих савршенстава Божијих. У тај "интернет" смо сви позвани да се "улогујемо" преко Логоса Божијег Христа, и да у њему пловимо и "сурфујемо" ношени благим ветром и дахом Духа Светога.

О Господе свети, свети у стварању,
Све што Речју ствараш, Духом освештаваш.
О Господе крепки, крепки у страдању,
За свет у смрт ходиш, за свет васкрсаваш.
Господе бесмртни, певамо Ти у глас:
Оче, Сине, Душе — Боже, помилуј нас!
Оче што се јави гласом над Јорданом,
Душе што к’о голуб млечни летијаше,
Сине што се крсти пророком Јованом,
Три зрака светлости, једна светлост с’јаше,
Тројице јављена, певамо Ти у глас:
Оче, Сине, Душе — Боже, помилуј нас!