`

На празник Светога Василија Острошког Чудотворца, 12. маја 2007. године, епископ Западноамерички Максим је заједно са епископом Атанасијем, умировљеним Захумскохерцеговачком служио Свету Литургију у селу Мркоњићи, родном месту Светог Василија. На крају Литургије, а после Литије и резања славског колача, он је у изговорио пред присутним народом и свештенством пригодну беседу.

Беседа Епископа Максима на Празник Св. Василија Острошког и Тврдошког у Мркоњићима, 2007

Драги Владико Атанасије, драга браћо и сестре, по благослову Преосвећеног Епископа Григорија Херцеговачког, наследника Св. Василија на трону Херцеговачких владика, у овоме месту рођења Светога Василија, благословеноме, окуписмо се да савршимо Свету Божанску Евхаристију, „Литургију овога свијета као и онога“.

И у овој литургији се дешава чудо Божијега присуства и богочовечанског општења, Њега давања нама грешнима и слабим људима, еда бисмо се напојили Вечнога Живота и примили од Његових савршенстава. Чудо Божије је у томе што се Христос уобличава у нама Светим Причешћем и нашим прихватањем, као што се уобличио у Светоме Василију, детету овога краја и овога села и благословио цео овај народ и овај крај, и цело српство и Православље.

Долазим из далеке, али и блиске, Западне Америке; блиска нам чим у њој има православних народа, не само Срба, Херцеговаца, него и Американаца, и Грка и Сиријаца, и са свих страна, и Руса православних. Када су наши Срби стигли у Америку, посебно у северну Калифорнију, онда су подизали храмове Светоме Сави али и Светоме Василију. У месту где је први српски храм у Америци, храм Светога Саве у Џексону, где ћемо, ако Бог да, за мецес дана ићи заједно са Преосвећеним Владиком Атанасијем, подигли су такође и храм Светоме Василију Острошкоме Чудотворцу, слава му и милост!

Нека нас Бог све благослови и научи примером Светог Василија шта значи бити прави човек и прави Хришћанин, како треба одговорити на дар Божије љубави, својим бићем и својим срцем. А све почиње, као што нас је учио Свети Василије и овде присутни Владика Атанасије, од деведесетдруге године кад је дошао, да све почиње од преображаја нашега срца.

Нек нас просветли еда бисмо и ми отворили ум и срце и наше биће за Њега, еда би се Он у нас уселио, и очистио нас и привео Себи, као Народ изабрани. Благослов Божији је што имамо Епископа Григорија као вођу и началника ове Цркве, што Црква тако окупљена око њега расте и развија се и препорађа. Један од дарова Божијих људима јесте препород и обновљење . Ми нисмо статична бића, него бића и личности које се развијају од детета па све до самога Христа,

Који је мера, пуноћа и образац, узор наш, крај, и свршетак и испуњење, како вели Свети Апостол Павле и после њега Свети Максим Исповедник и Симеон Нови Богослов. Зато све што живи Господом и Духов Светим у Цркви Његовој преображава се, обнавља, разраста...

Нек вам је свима срећан Празник, заједно са Игуманом Завалским Василијем који је ваш парох, и домаћину нашем Јову, и свима вама који славите. Живели на многаја љета! Христос Васкрсе!