Посета и служење у Сијатлу, Вашингтон, 10. и 11. март 2007

Крстопоклона Недеља у Сијатлу, држава Вашингтон. .
Док је у прве две недеље поста Црква истицала значај праве вере, вере Православне, у трећу Недељу поста Црква нам истиче значај верности тој вери. Крст Часни и Животворни јесте провера те верности и одстојавања православља. Стога у овај недељни дан Црква износи пред своја верна чеда Часни Крст Христов да му се поклонимо са песмом: "Крсту Твоме клањамо се, Владико, и свето Васкрсење Твоје славимо". Тимe нас подсећа да истинита православна вера (јеванђелска, апостолска) није теоретска вера, на речима и уснама, него да она захтева живот по њој, који се опет поистовећује са следовањем Њему, по његовим речима: Ко хоће за мном да иде, нега се одрече себе и усме крст свој и иде за мном. (Радио-емисија наше епархије је томе посвећена).
У Трећу недељу поста, Епископ Западноамерички Максим је са протојерејем Николом Чеком посетио Парохију Светог Саве у Сијатлу, држава Вашингтон. После дочека на аеродрому, домаћини су, на челу са свештеником Илијом Балаћом, госте одвели на ручак са управом (председник Милан Вичић) и туторима, а потом у обилазак града и околине. Посебно је привлачан природни водопад Snoqualmia, који је природна атракција овог краја.
Црква Светога Саве се налази у месту Исаква (Issaquah), индијански назив за место.
У 18часова је служено вечерње (служили о. Никола и о. Џон Пирс, амерички свештеник из OCA), после кога је следила вечера и разговор са верним хришћанима. Епископ Максим је одговарао на њихова питања. Парохија са састоји од староседелаца, Срба рођених у Америци, али се после рата 1995. у БиХ доста породица доселело овамо тражећи уточиште и бољи живот.

Сутрадан у недељу, свештенство и народ су сачекали Епископа на улазу цркве, па је у храму одслужен крај јутрења са Великим Славословљем на крају кога је изнет Часни Крст на средину храма како би му се сви поклонили. "Спаси Господе народ твој, и благослови наслеђе своје, победу православним хришћанима над непријатељима даруј, и тако чувај Крстом твоје житељство!"
Потом је уследила Божанствена Литургија Св. Василија Великога. Сложно и хармонично је одговарао месни хор, а Епископ је произнео беседу о Часном Крсту, говорећи о његовом значају за хришћане, о вези Крста са Васкрсењем... Беседник је подсетио на то да је у Православљу Крст прихватљив једино када је повезан са Христом, распетим и васкрслим Богочовеком. Само Христолошки доживљај Крст спасава православље од магијског односа према једном предмету. Кроз "анафорички" и "екстатички" однос са Христом Крст постаје средство спасења, освећења и животворна сила за све хрушћане. На почетку Литургије, епископ је Веселина Хрлета произвео за чтеца.
После Свете Литургије, уследио је свечани ручак, који су припремиле жене из Кола Српских сестара, током кога је опет било питања и одговора...
У поподневним сатима домаћини су госте повели у обилазак цркве Св. Јована Шангајског (који је у њој служио) где су се сусрели се са локалним свештеником Алексејом Котаром. Епископ је са свештеницима Николом и Илијом посетио у Lake Vue Gardens болници Данила Пејовића са супругом му Маријом (Мери), дугогодишњи парохијани-чланови Катедрале Св. Стефана у Лос Анђелесу.
Иначе, Seattle је највећи град у северној области Пацифика ( Pacific Northwest) САД. Смештен је у америчкој држави Вашингтон између Puget Sound и језера Вашингтон, на 108 миља (174 km) јужно од америчко-канадске границе у King County, чије је и седиште.

Једна стихира за ову недељу: Радуйся, живоносный Кресте,/ Церкве красный раю,/ древо нетления,/ прозябшее нам вечныя славы наслаж­дение;/ имже бесовстии отгоняются полцы,/ и ангельстии свеселятся чинове,/ и совокупления верных празднуют./ Оружие непобедимое,/ утверждение нерушимое,/ царей победо, священников похвало,/ Христовы ныне страсти и нам подаждь достигнути,\ и велию милость.
Иначе, Сијатл је установљен 14. новембра 1851. од Arthur A. Denny. Најпре се звао New York, потом Duwamps, а онда је коначно преименован у Seattle по Поглавици Noah Sealth (si'áb Si'ahl, "high-status man"). Он је био поглавица двају племена која су живела и тој области ("Seattle" је англицизирани облик његовог презимена). Већ 2006. године град је имао око 578,700 становника, а метрополитанска популација је око 4 милиона. Неоправдана светска репутација Сијатла као "кишног града" долази од чињенице да је он облачан (не кишан) у просеку 226 дана годишње.

Историја парохије Светога Саве у Сијатлу
Црквено-школска општина Светог Саве основана је 1953. године. У споменици Епархије америчко-канадске, која је издата поводом тридесет година манастира светог Саве и шездесет година епархије, налази се честитка поводом јубилеја манастира, у којој се наводи:
"Новооснована црквено-школска општина Светог Саве", у потпису Rev. Miomir Dubak 504-9th Avenue Seatle 4 Washington. Свештеник Дубак, 12. јуна 1953. године, извештава архијерејског намесника Владимира Мрвичиног: "Синоћ је црквено-школска општина одржала седницу на којој су донете следеће одлуке: 1) Ускраћује се свака даља помоћ из црквено-школске благајне свештенику Миомиру Дубаку, пошто се не може колонија тиме оптерећивати и за то нема средстава. 2) Да се сума од 700 (седамстотина) долара која је остала у благајни и коју је отац Дубак сакупио идући од немила до недрага по свим брдима Вашингтона и Бритиш Колумбије, задржи у благајни све док се некад у будуће евентуално побољшају прилике и да се употреби за изградњу цркве или за какву другу нужду у колонији."

Само месец дана касније, 21. јула 1953. године, свештеник Дубак се поново обраћа протојереју Мрвичину са нешто оптимистичкијим вестима: "Благодарећи Господу Богу и Вашим мудрим свештенобратским саветима и помоћи, створена је овде српско православна богомоља и отслужена је прва света литургија. Приличан број народа присуствовао је служби у прошлу недељу... Кућа је купљена за 9,750 долара... Поред куће има и један велики плац на коме би се могла подићи црква. Ово имање се налази на најлепшем делу града и центар је за велику већину нашег живља... Сама капела је довољно пространа да може да прими око 60 особа. Олтар и иконостас су дивно урађени, благодарећи помоћи овдашње руске православне цркве. Милина је погледати ову црквицу.
После три месеца, октобра 1953. године, свештеник Дубак поново пише протојереју Мрвичину и жали се: "Код мене мука и невоља. Отворио сам цркву за безбожнике. Дошли су прве недеље на литургију из комунистичке радозналости, да виде шта је то купљено, каква је то кућа и капела. И сви честитали и нестали у магли. Позову ме кад неко умре а они преко Србобрана објаве: Хвала нашем месном православном свештенику оцу Миомиру Дубаку на извршеном опелу и дивном опроштајном говору."

Даље у писму свештеник Дубак каже: "Ја нећу да напустим ову стражарницу у пустињи духовној и националној ", и предлаже: "Можда би било добро да се овде упути неки рођени Американац, калуђер, који би могао ићи од куће до куће и без бриге за издржавање себе и породице, без тражења икакве плате... Ради тога братски молимо све меродавне и заинте­ресоване факторе, у првом реду архијерејског намесника и више црквене власти за одлуку шта треба урадити. По свему судећи, свештеник Дубак је после извесног времена напустио  парохију у Сијетлу.
Архијерејски намесник Владимир Мрвичин, 9. фебруара 1962. год. упутио је писмо председнику црквено-школске општине Ристи Јонлићу и члановима одбора са напоменом да увек пазе да су црквено-школска општина; да им православни свештеник одржава службу чешће; ако је могуће да направе аранжман са свештеником у Ванкуверу да барем једном месечно служи свету литургију за њих; да одржавају школу; да не уносе политику у цркву. „Хришћански живот и пут нека буде ваша политика; одржавајте традицију, фолклор, уметност, песме и игре, историју и језик...“, саветује им прота. Пред Ускрс 1962. године, епископ Дионисије је такоже упутио писмо управи  црквено-школске општине и ставио им до знања да им је доделио свештеника Ђорђа Увалића из Ванкувера да им служи свету службу и да се побрине за црквену школу. (Извор: С. Спасовић, Историја Српске Православне Цркве у Америци и Канади 1941-1991, Београд 1997, 328-330).

For many years the Serbian Orthodox faithful in Seattle, Washington, dreamed of having their own church, a parish priest, regular church services, and religious education for adults and children. On December 16, 1986, Bishop Sava of thrice-blessed memory (temporary Bishop of the Serbian Orthodox Western Diocese and Bishop of Sumadija) and Father Nicholas Soraich (parish priest at Saint Simeon in Las Vegas and now Bishop of Alaska — OCA) traveled to Seattle and met with twenty-five (25) Serbian Orthodox believers in the home of Mike and Cathy Jankovich. The group discussed previous efforts to form a Serbian Orthodox Church. Father Soraich shared his successful experiences in building new Serbian Orthodox Churches in Billings, Montana and Las Vegas, Nevada.
At the end of the meeting, Bishop Sava and the Seattle faithful decided to establish the Saint Sava Serbian Orthodox Church in Seattle. Bishop Sava appointed an advisory Executive Board composed of Jeffrey Jaksich, Mike Jankovich, Janet Jukanovich, Donald Mamula, Mark Milodragovich, and Mirko Spasojevich. George Yank-ovich and Helena Shelley were subsequently added to the Executive Advisory Board.
On December 17, 1986, Bishop Sava named Father Soraich as Saint Sava's Administrator and issued a written declaration stating: "In accordance with article 11 of the Constitution of the Serbian Orthodox Church in the United States of America and Canada, the Serbian Orthodox Parish of Saint Sava in Seattle, Washing­ton is FOUNDED AND CREATED as a component part of and bound to the Serbian Orthodox American Western Diocese."

In a letter dated December 30, 1986, Father Soraich expressed his appreciation for the efforts of the Seattle faithful and encouragement for the future: "It was good to talk with you on the 16th. I feel good about the prospects in Seattle. With some time and patience it can turn into a very good parish. Let's be patient but deliberate in our efforts. "
A total of six Saturday divine liturgies were held in 1987 at the Assumption Greek Orthodox Church in Se­attle. Father Soraich traveled from Las Vegas, Nevada for each liturgy. The first liturgy of the new St. Sava con­gregation was held on January 24, 1987. The St. Sava choir from Vancouver, British Columbia sang the re­sponses. Approximately sixty five parishioners attended the liturgy. A traditional lunch with tambura music fol­lowed liturgy.
On March 9,1987, Saint Sava became a Washington non-profit corporation.
On April 25, 1987, approximately sixty parishioners attended a second liturgy at the Assumption Greek Orthodox Church. Following services, a barbecued lamb lunch was served and a local tambura band entertained everyone in attendance. Additional Saturday liturgies were held on July 25, September 26, November 7, Decem­ber 5, 1987, and January 30, 1988.
On February 27, 1988, Bishop Sava served the first hierarchical divine liturgy, assisted by Father Soraich. Following liturgy, Bishop Sava and Father Soraich encouraged the Seattle faithful to continue with their efforts to build the first Serbian Orthodox Church in the Pacific Northwest. Father Soraich continued to serve the Seattle faithful during monthly Saturday divine liturgies during 1988 (August 27, September 24, October 29, and November 12) at the Assumption Greek Orthodox Church and the Saint Spiridon Orthodox Church in Seattle. Following the November 12, 1988 liturgy, Father Soraich agreed to be relieved from his position as Tem­porary Administrator of Saint Sava.

On December 10, 1988, Saint Sava had a hierarchal liturgy at the Assumption Greek Orthodox Church for Bishop Chrysostom, the newly enthroned Bishop of the Western American Diocese. Father Dennis Pavicevic, the parish priest at Saint Stevens Cathedral in Los Angeles, was the celebrant priest. Following a Feast of the Nativity service on January 7, 1989, Father Pavicevic returned to Seattle for a spe­cial Savindan celebration. An extremely large group greeted Father Pavicevic for Divine Liturgy and the banquet. Father Pavicevic encouraged the faithful to continue to take the necessary steps to establish a church in Seattle.
Saint Sava continued to have monthly Saturday liturgies at the Assumption Greek Orthodox Church and the Saint Spiridon Cathedral from February 18 through June, 1989.
In June, 1989, Saint Sava received its first donation to build a Church. Two brothers, Lou and George Tomich, donated $5,000.00 in memory of their mother. Also in June, 1989, the Executive Board made arrange­ments to rent the Polish Hall at 1714 18th Avenue in Seattle for Sunday divine liturgies. Bishop Chrysostom promised to provide temporary priests from California for the services. The first Sunday liturgy in the Polish Hall was held on July 23, 1989, and was officiated by Father Petar Jovanovic from the Saint Sava Serbian Orthodox Church in San Gabriel, California.
On August 11, 1989, Saint Sava purchased a communion cup, censor, cross, and Gospel for a generously reduced price from Father Dositei Obradovich, a retired priest with Northwest ties. During previous liturgies, it was necessary for visiting priests to transport all necessary altar items for divine liturgy. The new purchase was presented to the Saint Sava faithful at divine liturgy in the Polish Hall on August 13, 1989. The purchase of altar items by a small number of Saint Sava believers gave the group hope that they could ultimately accomplish their goal of building a Serbian Orthodox Church in Seattle. Father Obradovich also donated numerous icons, crosses and other religious items and gave the Saint Sava Executive Board a great deal of advice and encouragement dur­ing the early years of Saint Sava.

На сликама:
1. Палма у облику крста, рад Стаматиса Склириса
2. Епископ са децом
3. Водопад Snoqualmia
4. Свештеник Илија Балаћ поздравља епископа у храму
5. Протојереј Никола Чеко и јереј Илија Балаћ на водопаду
6. Литургија, детаљ
7. Чланови парохијске управе са епископом
8. Епископ Максим и госпођа Ковиљка Самарџиђ, сестра Епископа Бањалучког Јефрема