Visit to St Michael and St Nilus Sketes in Alaska
Посета Скиту Светог Архангела Михаила и Скиту Светога Нила на Аљаски
August 11-12, 2007

Од четвртка до суботе, 9-12. августа, Епископ Западноамерички Максим је са протојерејем Блашком Параклисом посетио два скита на Аљасци: Св. Арх. Михаила и Св. Ника Сорског. Оба скита потпадају под Манастир Св. Германа Аљаског у Платини у окриљу Западноамеричке Епархије. У женском скиту живе две монахиње, Нила и Нина, а у светоархангелском скиту су монаси Андреј и Мартирије.

1. August 9, Thursday, Divine Liturgy in Kodiak; after lunch departure by boat to Skete of St. Michael and St. Nilus
2. August 10, Friday, Divine Liturgy on Spruce Island where St. Herman used to live; afternoon return to the Skete of St Michael and Nilus.
3. August 11, Saturday, Divine Liturgy at one of the Sketes St. Michael or St. Nilus; afternoon departure to Kodiak by boat and return to Anchorage; Arrival in Anchorage 5:45pm; Dinner and meeting with the Serbian people at the House Church Board President.
4. August 12, Sunday, Divine Liturgy at the Anchorage Cathedral.

Црква на Аљасци је најстарија међу младим помесним православним Црквама, која ове године навршава 215 година од свог оснивања. Пре установљења православне мисије, постојао је на Аљасци и "лаички апостолат" у виду благочестивих морепловаца посетилаца Аљаске који су преносили хришћанство урођеницима. Јакутски трговац Григорије Шелехов је боравећи на Аљасци уочио природну доброту и чежњу домородаца за Богом, па је 1787. године, боравећи у Петрограду, предложио Светом Синоду Руске Цркве да о трошку његове фирме пошаље свештена лица као мисионаре на Аљаску. Уједно нуди и стипендије за младе Алеуте који би се школовали у руској богословији у Иркутску, најважнијем граду источног Сибира. Синод се са своје стране обраћа Валаамском манастиру са предлогом да монаси из тог манастира пођу на тешки, али свети подвиг. Најзад, после свих преговора и договора, мисионарска екипа од осам монаха на челу с архимандритом Јоасафом Болотовим креће на далеки пут, 1793. године, а идуће, 1794. године отпочиње мисионарски рад на лицу места. У првој фази мисије главни подвиг јеванђелског проповедања делом и речју изнео је Св. Герман, а у другој фази се истакао Св. Инокентије. О историји те мисије Цркве на Аљасци писаћемо више следећом приликом.
Аљаска има око 700.000 становника. Три месеца у години су сунчана (не баш претерано), потом три месеца који личе на нашу јесен, а остало време је права зима, почиње средином октобра и траје до средине априла. Тешко је рећи шта то Аљаску током летњих месеци чини тако привлачном у њеној уникатности: да ли сребрни таласи на азурно-зеледно-плавом океану са глечерима у позадини и лососима израњајућим накратко на површину, или зеленита брезова шума са потоцима на многобројним чаробним острвцима и обронцима прекривеним махунастим покривачем мекшим од персијског тепиха? Или су то мрко-црни медведи на југу у договору са оним поларнима на северу, пресрећући вас широм целог острва ваљда хотећи да покажу да нису само ирваси и пафуни видљиви уживо, на домак руке? Или можда сви они скупа узети са Ескимима, Алеутима, Јупицима и осталим домородачким сиромашним становницима Аласке? Биће да се пуна истина о Аљасци осазнаје тек онда када се појединачни утисци и тренуци које сте стицали током времена слију у један "вечнутак", који постаје заједнички именитељ за једaн чудесни Божији свет - Аљаска.