|
|
|
Saint Sava in Los Angeles, January 27, 2008
Свети Сава прослављен у Лос Анђелесу, 27. јануар 2008
 |
Калифорнијски, и уопше западноамерички Срби и сви они који припадају јурисдикцији Српске патријаршије, а живе православљем на Америчком континенту, прославили су 27. јануара Светога Саву. Сви они су, држећи се наше народне мудрости, дефинисали свој однос према Светоме Сави, између осталога, и познатом пословицом: "Према свецу и тропар".
Основно значење ове пословице указује да и међу Светитељима има разлика, па сходно тим разликама, тј. њиховим мањим и већим заслугама пред Богом и људима, ми их и прослављамо мањим или већим, скромним или садржајним песмама и похвалама. Тропар Светоме Сави, који се у Савиној Служби пева и до данас, спевао је познати песник химнограф Теодосије Хиландарац. У тој надахнутој песми Свети Сава је окарактерисан овим речима:
Пута који води у живот
Наставник и Првопрестолник и Учитељ био јеси,
Светитељу Саво!
Јер дошавши најпре,
просветио си Отачство твоје,
и препродивши Светим Духом освећена чеда твоја,
засадио си их као маслине у мисаоном Рају,
зато си постао сапрестолан Апостолима и Светитељима...
Тако су појали учесници евхаристијског славља у Сан Габријелу (део Лос Анђелеса), предвођени Епископом Западноамеричким, у храму Светога Саве, 27. јануара 2008. године, на Литургији која је почела у 10 часова.
Несумњиво најмудрији Србин, Свети Сава је цео свој живот посветио узвратној љубави родитељки своје и наше духовности, Цркви Христовој, те га се стога увек радо молитвено сећамо не би ли се његовим савршенством испунили недостаци наши. Свети Сава је родоначeлник нашег духовног наслеђа, а наслеђе духовно има ту особеност да се не наслеђује онако како се наслеђују куће или њиве, брда или долине, тј. простом чињеницом крвне или националне везе, него једино свесним усвајањем и разложним опредељењем за баш те (а не неке друге) духовне вредности, а потом и трудељубивим непрестаним обделавањем њихове вечне ‘приматељке’, тј. сопствене душе
Црквено-школска општина и парохија Светог Саве, Сан Габријел, Калифорнија
Црквено-школска општина и парохија Светог Саве у Сан Габријелу у црквеној подели 1963. године једногласно се определила за јединство са Српском патријаршијом у Београду. Управа општине у акту од 19. јуна, после избора архимандрита Григорија, а пре његове хиротоније, позвала га је као администратора новоформиране епархије да посети њихову општину. Међутим, архимандрит Григорије није се могао одазвати позиву, али је послао писмо у којем је похвалио њихову одлучност да остану у јединству са Мајком црквом а свештеника Марка Маловразића, управу и општину наградио је "Писменом Похвалом за Ревност и Истину".
Пред настанак раскола 1963. године, црквено-школска општина Светог Саве у Сан Габријелу отпочела је са градњом црквене дворане коју је осветио епископ Дионисије, маја 1963. године. У црквеној дворани била је адаптирана капела у којој се богослужило све до подизања новог храма 1984. године.
Управа црквено-школске општине, извршни одбор, грађевински одобор и припремни грађевински одбор 25. октобра 1982. године издали су прокламацију о почетку градње нове цркве. Тога дана обављено је и освећење камена темељца, чиме је означен почетак градње новог храма. Освећење је обавио епископ Григорије уз саслуживање месног свештеника Петра Јовановића и архијерејског заменика за запад Владимира Мрвичина. 3вона за нову цркву купљена су у Енглеској и постављена пре завршетка цркве. Црква је завршена и освећена 28. октобра 1984. године. Освећење храма је обавио надлежни епископ Григорије. Парохију и храм Светог Саве су опслуживали свештеници: протојереј Мирко Вујисић (1931-1954), игуман Димитрије Балаћ (1954-1959 и 1961-1971), протојереј Марко Маловразић (1971-1974), јереј Божидар Драшковић (1975), протојереј Јован Ковачевић (197б), јереј Лазар Костур (1977-1979) и садашњи свештехик протојереј Петар Јовановић од 1980. до данас.
Данас храм Светог Саве у Сан Габријелу добија потпуно нови унутрашњи изглед. На целокупној унутрашњој површини живопишу се фреске у мозаику. Нарочиту заслугу за развој и обогаћивање црквеног живота у Сан Габријелу припада протојереју Петру Јовановићу.
(С. Спасовић, Историја Српске Православне Цркве у Америци и Канади 1941-1991, Београд 1997, 328-330).
|