Недеља Светога Григорија Паламе (друга недеља Поста) у Денверу, 3-4. март 2007

Друга недеља Часнога Поста, продужетак Недеље Православља, посвећена је великом Солунском архиепископу и Светитељу Григорију Палами чудотворцу. Њоме се прославља још једна победа Православне вере, овог пута победа исихастичког предања у 14. веку над голим хуманистичким схватањем које је заступао Варлам Калабријски. Тим поводом, Епископ западноамерички Максим посетио је српске мисионарске парохије у држави Колорадо: Колорадо Спрингс и парохију Светог Јована Крститеља у Денверу. У првом месту је био на суботњем вечерњу, а у другом је служио недељну Свету Литургију.
Свети Григорије Палама је својим животом и учењем је хришћанима свих времена изнова предочио основни предуслов богопознања и човекопознања. Наиме, његово богословско наслеђе, по имену исихазам, засновано је на виђењу Бога као извора нашег живота. Григоријев усклик: "Господе, просветли таму моју!" јесте узвик сваког од нас који, кроз подвиг само-смирења (кеносис), признаје да је срж овог живота у давању себе Христу кроз заједницу Цркве, чиме се отварамо и припремамо за Царство које долази (С.Д). (О томе више на Радио-емисији наше Епархије)
Епископ Максим је у Колорадо стигао у раним поподневним часовима, дочекан од младог свештеника Радована Петровића (који је августа месеца 2006.г. постављен за пароха ове мисионарске парохије), и председника парохије Радоја Гавриловића. Вечерње у Колорадо Спрингсу је служено у 17часова, а после њега је уследио разговор епископа са парохијанима (око 30-так породица). Било је речи о потреби честих богослужења, организовања црквеног живота итд.

Потом су владика Максим и о. Радован стигли у Денвер где су се састали са Управом парохије и разговарали о тренутном стању, животу заједнице, досадашњим проблемима и плановима за будућност итд. На састанку је решено да Управа, имајући благослов и одобрење Епископа и Епархије, приступи куповини цркве (тренутно постоји таква прилика), а да прода постојеће имање изван града (које је Епископ обишао, као и храм-цркву који се продаје у Девнверу).
Сутрадан, у недељу, 4. марта, у цркви Светог Германа Аљаског (Америчка Православна Црква-OCA), служена је Света Архијерејска Литургија, са почетком у 11ч у мисионарској парохији Св. Јована Крститеља, уз учешће православних и благочестивих Срба верника. Епископ Максим је произнео празничну беседу у којој је подсетио на значај Часног поста иподвига, као и на стварност и доживљај исихазма... Ми се налазимо још увек на почетку поста, па нас Црква и својом химнографијом подсећа на будност и потребу ревитализовања вере: "Сада се јави време делатељно,/ на вратима је суд, устанимо пак постећи,/ принесимо сузе умиљења,/ с делима милостиње, зовући:/ сагрешисмо колико је песка морскога./ Но учини, Саздатељу свих,\ како бисмо примили нетрулежне венце" (кондак).
Парохија у Денверу досеже уназад до 1898. године када су Српски рудари, њих четворица са још тројицом Руса, у месту Глобвилу основали цркву која се тада звала "српско-руска". Њу је посећивао, каже се, и Архиепископ Тихон, потоњи Патријарх Московски, нови Исповедник Православне вере. И дан-данас ту парохију похађа двадесетак српских староседелачких породица, иако она припада Америчкој Православној Цркви-OCA, и данас колоквијално носи назив "руско-српска". Епископ Максим је и њу посетио у раним преподневним часовима. По неким изворима, осамдесетих година 20. века тадашњи руски владика је понудио тадашњем епископу западноамеричком да преузме парохију у потпуности, али тај предлог није нашао одјека.

Данашњу српску парохију у Денверу основао је 1999. г. тадашњи Епископ западноамеричи г. Јован, који је овамо као свог изасланика слао протојереја-ставрофора Велимира Петаковића. Први парох је био свештеник Миливоје Старовлах (неких 18 месеци), потом о. Радиша Нинковић (кратко), па старији свештеник Зоран Милинковић (дошао из Канаде). У периоду од 2002. до јула 2006. године парохију је опслуживао јеромонах Леонтије (Алавања) из Новограчаничке митрополије која је захваљујући свом епископу а тада и администратору западноамеричке епархије г. Лонгину помагала парохију у Денверу.
Иначе, град и срез (County) Denver је најнасељенији град у држави Колорадо, чија је и престоница. Денвер је смештен у South Platte River Valley на High Plains источно од фронталног дела јужних Стеновитих планина (Southern Rocky Mountains). Становници Денвера се називају "Денверити", Denverites. Процењује се да је у 2006. години становништво града и среза бројало 557,917. Град има надимак "The Mile-High City" због тога што је његова надморска висина тачно једну миљу (5280 feet или 1609.344 meters). Денвер је историјски познат и као Queen City of the Plains због значајне улоге у земљорадничкој индустрији. Денвер је основан на територији државе Канзас, 1858, а име је добио по гувернеру те области Џејмсу Денверу (James W. Denver), који никада није видео "свој" град.
После Свете Литургије, приређен је свечани ручак за све, на коме су говорили председник парохије, свештеници Радован и Џон, и епископ Максим. Он се у разговору посебно задржао са најстаријим парохијанима, Павлом Никитовићем (некада потпредседник Сток-маркета у Њу Јорку), Жиком Петровићем (некада директор Самсонита) и Богданом Вуновићем (професор математике).
Из службе Светом Григорију Палами, коју је написао Филотеј Патријарх Константинопољски издвајамо неколико песама.
Православия светильниче,/ Церкве утверждение и учите­лю,/ монахов доброто, богословов поборниче непреборимый,/ Григорие чудотворче, Фессалонитская похва­ло,/ проповед­ниче благодати,\ молися выну спастися душам нашим.
Киими благопохвалений песньми воспоим иерарха,/ богословия трубу,/ огнедохновенная уста благодати,/ честное духа приятелище,/ столпа церкве непоколебимаго,/ великое вселенныя украшение,/ реку премудрости, света светильника,\ звезду ясную, тварь просвещающую?
Песник најпре истиче да нема речи којима би се прилично описао Светитељ Солунски: Киими песнопений цветами венчаим иерарха,/ благочестия поборника,/ и нечестия противника,/ теплаго веры предстателя,/ великаго наставника и учителя,/ цевницу всекрасную Духа, златосияющий язык,/ источник кипящий токи исцелений верным,\ великаго и досточуднаго Григория?
Киими земнороднии устнами восхвалим иерарха,/ Церкве учителя, света божественнаго проповедника,/ небесно-таинника Троицы,/ велие монашествующих украшение,/ деянием и видением просиявшаго,/ фессалонитскую похвалу, согражданина имущаго,\ мироточнаго на небесех божественнаго и пречуднаго Димитрия?
Слава: Преподобне, треблаженне,/ святейший отче,/ пастырю добрый и архипастыря Христа учениче,/ положивый душу о овцах;/ сам и ныне, отче наш Богоносе Григорие,/ испроси молитвами Твоими,\ даровати нам велию милость.
Како вели Епископ Атанасије (умировљени Захумскохерцеговачки), Свештени Исихаси и Григорије Палама нам говоре пре свега о заједништву које је благодатно-подвижничко и светотајинско-евхаристијско. Оно што ми заједничарењем у Христу Оваплоћеном благодаћу Духа Свегога и Причешћем (Евхаристија) добијама - то нас афирмише, прославља, обожује. И то није неки спољашњи дар ("створена благодат") схоластике који нам Бог шаље као некакве "пакетиће". Бог се, према исихастима, пројављује кроз своје Енергије, а те енергије су Његова дејства, деловања. Њима Бог вечно зрачи, али не на безличан начин (попут струје), него су оне увек у његовој власти, Он њима лично располаже и дарује онима који Га љубе.
Бодрый язык твой ко учительству,/ во ушесех сердечных возглашая,/ ленивых души возставляет,/ и боговещанными словесы Твоими лествица обретается,/ от земли к Богу возносящая./ Темже, Григорие, Фессалии чудо,/ не престай моляся Христу,\ просветити божественным светом чтущия тя.
Кад се говори о исихастичком искуству, не сме се заборавити да је оно надахнуто пре свега Христом Богочовеком. Наиме, реалност која стоји иза тог искуства зове се Исус Христос, преображени, распети и васкрсли. То је Љубав која распела Себе за другога, Љубав Бога Оца која је дала Сина Свога на распеће за нас, и Љубав Духа која је тријумфовала Крстом Христовим и донела нам Васкрсење.
Риторов божественнии, и богословов изряднии, и языцы боговещаннии, приидите снидитеся в соединение, воспети по достоянию духоритора, божественнаго Григориа.
Столп веры, церкве поборник, великий Григорий да восхвалится мною, всеизрядный пастырь фессалонитский, красота чина иераршескаго воистинну.
От младенства возжелал еси лучшее житие, и совершенное отче от юности возлюбил еси мудрование, и купнонравен, и единомудрен показался еси тезоименитствующаго тебе отче Григорие.
Убоявся моих дел, и далечнаго отшествия, и расточеннаго Твоего богатства, егоже иждих в блудных стремлениих, в покаянии к Тебе зову, Отцу и Богу моему: согреших, спаси мя.

Струи Божественных учений Твоих сохраняющии, всякия козни злославных избегаем, и вся избиваем Твоими священными списаньми полки сих Григорие.
Премудрости буия злославных разрушил еси блаженне, премудрость Божию Vпостасную имея в сердце твоем, еюже с шумом поразил еси гнилая сих шатания.
Умертвив плоти тлеемыя всякое сладострастие премудре, постнически оживил еси души твоея движения, и сию Божественный орган богословия показал еси.
Предстоиши ныне престолу Всещедраго, яко богословов подобный, и сим единонравный всемудре Григорие, фессалонитский председателю, иерархов доброто, светло украсився славою священноначалия, Богу и ныне служа.
Ведый чистое твоего промышления Бог, и прежде чрева, и прежде зачатия, верному возглагола божественному царю яве, церкве необоримаго быти тя поборника: темже правильным извеством, мvром запечатлен еси священноначальства.

Побеждается яве и бедствует собрание Поликиндина дланию твоею, и мудрыми твоими глаголы, преславне Григорие, Фессалонитский председателю, иерархов доброто, светло украсився славою священноначалия, Богу и ныне служа.

Прелесть попалил еси злославных премудре, веру изъяснил еси православных добре, и мiр просветил еси. Отонудуже победоносный победитель показался еси, столп церкве, истинный иерарх, моляся не престай Христу, спастися всем нам.
Отметательное отеческих ми повелений богатство, еже ми даровал еси, в сладострастии иждив, бых Божественных дарований нищ окаянный. темже кающася со исповеданием не омерзи мене, Владыко Господи.
Боголепно восприим нищету мене, далече Тебе древле бывшаго, собою к Себе присвояеши, и освящаеши мя к веселию Человеколюбче: тело Твое Божественное Слове, воззвание мое, веселия творя.
Да далече слезами непрестанными, вечныя муки избавимся, юже уготова Бог лукавым духовом, яко блудный, вопием: согрешихом Ти Отче, но приими вся прибегающыя ны к Твоей милости.
Словесем беседующии, и списанием твоим Григорие, разуму поучаются Божию, и полны являются премудрости Божия духовныя, и несозданную благодать, и действо Божие богословствуют.
Мечь и стрелы злославных сокрушил еси, и гордость Варлаамову, и всякую силу еретическую, яко ткание паучины расточил еси, аки камень превеликий иерарше.

Запечатлеся твоими словесы и догматы вера благочестивых, и дерзость ереси ста Григорие, и низложение православия преста, и крепость злославных.

Отверз уста твоя отче премудре, Божественную премудрость проповедал еси, ейже поучался еси в сердце твоем присно, и Варлаама суетнаго несмысленна и безумна показал еси.
Зашел еси сладчайший в землю, солнце законом естества, возсияеши же утро со Христом солнце невечернее, вся назирая молитвами твоими.
Яви благодать тебе блаженне Божий, похвалу и утверждение превелие православных, и пастыря благаго, и богослова втораго, и стада бодраго хранителя.
Растерзася суетное шатание, и язык Варлаама безумнаго, словесы и велении, и разума остротою, премудраго царя, и твоею, Григорие.
Божественную цевницу Духа, трубу яве проповедающую Божественныя тайны, Фессалонитскаго председателя, богословский язык, песньми почтим.
Людем иногда предводитель, яко столп огненный, веры враги попалил еси, верных же состояния просветил еси, богомудре отче Григорие.
Радуйся отцев похвало, богословов уста, безмолвия селение, премудрости доме, учителей крайность, пучино слова. радуйся деяния органе, видения крайность, и исцелителю недугов человеческих. радуйся Духа храме, и умерый и живый отче.

 


Серпом словес твоих, и священными списаньми посекл еси ереси терновидныя, и плевел ложная прозябения, православия же благочестивая положил еси семена, священноначальниче Григорие.
Словеса твоя всемудре, и честная списания суть роса Небесная, мед каменный, хлеб ангельский притекающым, питие, брашно, сладость, наслаждение, Григорие, и источник живыя воды.
Общаго тя учителя познавает земля и море, столп священный православия, и оружеположницу божественных догмат честную, премудраго богослова священнаго, сожителя, сопричастника, апостолом единонравнаго.

Кондак Светом Григорију Палами:
Премудрости священный и божественный орган,/ богословия светлую согласно трубу,/ воспеваем тя, Григорие богоглагольниче:/ но яко ум Уму первому предстояй,/ к Нему ум наш, отче, настави, да зовем:/ радуйся, проповедниче благодати.

Икос: Ангел явился еси на земли, неизреченная Божия человеком возвещая: безплотных бо гласы, от человеческих сый, и плотию употребляяся, удивил еси нас, и вопити тебе богоглаголиве увещал еси сия: радуйся, имже тьма сокрыся: радуйся, имже свет взыде. радуйся, Несозданного Божества ангеле: радуйся, созданнго и буяго воистинну обличителю. радуйся, высоту невосходимую, Божественное естество рекий: радуйся, глубину неудобь видимую, действо рекий: радуйся, яко славу Божию добре рекл еси: радуйся, яко мнения злодеев отрекл еси. радуйся, светильниче, показавый Солнце: радуйся чаше, пития Божественнаго подательнице. радуйся, имже истина просиявает: радуйся, имже помрачися лжа. радуйся, проповедниче благодати.