Света Литургија у Лонг Бичу (Long Beach), 6. јануар 2007

Празник Богојављења (по новом календару) у Лонг Бичу

На позив Г. Герасима, Православног Митрополита Сан Франциска (Васељенска Патријаршија), Епископ Западноамерички Максим је учествовао на Богојављенској служби у храму Успења Пресв. Богородице у Лонг Бичу (Калифорнија). Тога дана, после Св. Литургије, одлази се на оближњу обалу океана Пацифика, врши се освећење воде, и баца крст у море, ради кога се надмећу пливачи.
Иако је по старом Календару Бадњи дан, епископ западноамерички се, православне саборности ради, са свештеником Николом Чеком и јеромонахом Јованом (Бабићем) одазвао позиву Митрополита Герасима на архијерејско саслужење.
Светој Литургији је присуствовао велики број верника (правосалвних: Грка, Американаца, Сиријаца, Срба...)

Божић и Богојављење (са Крстовданом) су и иначе у древности прослављани заједно. Ово је традиционално богојављенско служење, свеправославног карактера.
На Богојављење Црква пева:
"Јавио се јеси данас васељени,
и Светлост Твоја, Господе,
знаменова се на нама,
у познању певајући те,
Дошао си и јавио се јеси,
Светлост Неприступна".

На крају Свете Литургије Митрополит Герасим је поздравио присутни народ, као и Епископа западноамеричког Максима, који је у отпоздраву заблагодарио на љубазном позиву, подсетио на значај Празника Богојављења.
Потом је уследило освећење воде у цркви Успења, коју је потом народ узимао ради благослова. Особито је било лепо, на сунцем обасјаној обали, гледати чин водоосвећења, а потом тзв. "Service of the Cross & Diving for the Holy Cross".

Парохија Успења у Лонг Бичу се налази недалеко од обале Пацифика и у њој се служи православним Грцима и Американцима, а старешина је о. Јован Рол.

Long Beach је град смештен у јужном Los Angeles County, у Калифорнији, на обали Пацифика. Граничи се са Orange County на свом југоисточном крају. На раздаљини је од отприлике 20 миља (30 km) јужно од даунтауна Лос Анђелеса.

Освећење Богојављенске воде јесте древни чин, а богослужбени текстови наглашавају космичке димензије Празника. То је својеврсна демистификација природе кроз присуство и благослов Крста у води. Тиме се показује да је сва творевина створена да буде света присуством Христовим у свету. Вода је основни елемент без кога човек не може опстати.
Православна Црква, а особито Васељенска Патријаршија, познати су по разбуђивању савести човечанства кад је реч о крхкости природне средине, по подсећању улоге човека у очувању или пак злоупотреби исте. Патријарах Вартоломеј је уништење природне средине прогласио за грех. Човек је одговоран за овај свет који му је предат као "дом", "оикос", од чега долази реч економија, као и реч екологија. На празник Богојављења узимамо слободу деце Божије и проглашавамо Божије освећујуће присуство у водама, рекама, језерима, морима и океанима.

Доносимо у прилогу неколико песама и стихира које се певају за Празник Богојављења, о Христу, Претечи и Крститељу Јовану, реци Јордану...

Просветителя нашего, просвещающаго всякаго человека, видев Предтеча креститися пришедша, радуется душею, и трепещет, рукою показует Eго, и глаголет людем: Сей избавляяй Израиля, свобождаяй нас от истления. О безгрешный Христе Боже наш, слава Тебе.
Избавителю нашему от раба крещаему, и Духа пришествием свидетельствуему, ужасошася зряще ангельская воинства. Глас же с небесе принесеся от Oтца: Сей, Eгоже Предтеча рукою крещает, Сын Мой eсть возлюбленный, о Немже благоволих. Христе Боже наш слава Тебе.
Ты убо, Человеколюбче Царю, прииди и ныне наитием Святаго Твоего Духа, и освяти воду сию.

И даждь ей благодать избавления, благословение Иорданово: Сотвори ю нетления источник, освящения дар, грехов разрешение, недугов исцеление, демонов всегубительство, сопротивным силам неприступную, ангельския крепости исполненную: Да вси почерпающии и причащающиися, имеют ю ко очищению душ и телес, ко исцелению страстей, ко освящению домов, и ко всякой пользе изрядну. Ты бо еси Бог наш, Иже водою и Духом обновивый обетшавшее грехом естество наше: Ты еси Бог наш, водою потопивый при Ное грех. Ты еси Бог наш, Иже морем свободивый от работы фараони Моисеом род Еврейский. Ты бо еси Бог наш, разразивый камень в пустыни, и потекоша воды, и потоцы наводнишася, и жаждущия люди Твоя насытивый. Ты еси Бог наш, Иже водою и огнем пременивый Илиею Израиля от прелести Вааловы.
Сам и ныне, Владыко, освяти воду сию Духом Твоим Святым
Даждь же всем прикасающимся ей, и причащающимся, и мажущимся ею, освящение, здравие, очищение и благословение.

Свештеник благосиља воду крстообразно часним Крстом, кога погружава у воду, држећи га обема рукама, и поје следећи тропар, првога гласа:
Во Иoрдане крещающуся Тебе Господи, Троическое явися поклонение: Родителев бо глас свидетельствоваше Тебе, возлюбленнаго Тя Сына именуя: и Дух в виде голубине, извествоваше словесе утверждение, явлейся Христе Боже, и мiр просвещей слава Тебе.
Τόν φωτισμόν ημών, τόν φωτίσαντα πάντα άνθρωπον, ιδών ο Πρόδρομος, βαπτισθήναι παραγενόμενον, χαίρει τή ψυχή, καί τρέμει τή χειρί, δείκνυσιν αυτόν, καί λέγει τοίς λαοίς, Ίδε ο λυτρούμενος τόν Ισραήλ, ο ελευθερών ημάς εκ τής φθοράς. Ω αναμάρτητε, Χριστέ ο Θεός ημών, δόξα σοι.
Τού Λυτρωτού ημών, υπό δούλου βαπτιζομένου, καί τή τού Πνεύματος παρουσία μαρτυρουμένου, έφριξαν ορώσαι Αγγέλων στρατιαί, φωνή δέ ουρανόθενηνέχθη εκ Πατρός. Ούτος όν ο Πρόδρομος χειροθετεί, Υιός μου υπάρχει ο αγαπητός, εν ώ ηυδόκησα, Χριστέ ο Θεός ημών, δόξα σοι.

Τά Ιορδάνια ρείθρα, σέ τήν πηγήν εδέξατο, καί ο Παράκλητος, εν είδει περιστεράς κατήρχετο, κλίνει κορυφήν, ο κλίνας ουρανούς, κράζει καί βοά, πηλός τώ πλαστούργώ. Τί μοι επιτάττεις τά υπέρ εμέ; εγώ χρείαν έχω τού σού Βαπτισμού. Ω αναμάρτητε, Χριστέ ο Θεός ημών, δόξα σοι.

Σώσαι βουλόμενος, τόν πλανηθέντα άνθρωπον, ουκ απηξίωσας δούλου μορφήν ενδύσασθαι, έπρεπε γάρ σοί τώ Δεσπότη, καί Θεώ, αναδέξασθαι τά ημών υπέρ ημών, σύ γάρ βαπτισθείς σαρκί Λυτρωτά, τής αφέσεως ηξίωσας ημάς, διό βοώμέν σοι. Ευεργέτα Χριστέ ό Θεός ημών, δόξα σοι.
Φωνή Κυρίου επί τών υδάτων βοά λέγουσα. Δεύτε λάβετε πάντες, Πνεύμα σοφίας, Πνεύμα συνέσεως, Πνεύμα φόβου Θεού, τού επιφανέντος Χριστού.
Σήμερον τών υδάτων, αγιάζεται η φύσις, καί ρήγνυται ο Ιορδάνης, καί τών ιδίων ναμάτων επέχει τό ρεύμα, Δεσπότην ορών ρυπτόμενον.

Ως άνθρωπος εν ποταμώ, ήλθες Χριστέ Βασιλεύ, καί δουλικόν Βάπτισμα λαβείν, σπεύδεις αγαθέ, υπό τών τού Προδρόμου χειρών, διά τάς αμαρτίας ημών φιλάνθρωπε.

Δόξα... Καί νύν...
Πρός τήν φωνήν τού βοώντος εν τή ερήμω, Ετοιμάσατε τήν οδόν τού Κυρίου, ήλθες Κύριε, μορφήν δούλου λαβών, Βάπτισμα αιτών, ο μή γνούς αμαρτίαν. Είδοσάν σε ύδατα, καί εφοβήθησαν, σύντρομος γέγονεν ο Πρόδρομος, καί εβόησε λέγων, πώς φωτίσει ο λύχνος τό Φως; πώς χειροθετήσει δούλος τόν Δεσπότην; αγίασον εμέ καί τά ύδατα Σωτήρ, ο αίρων τού κόσμου τήν αμαρτίαν.

Одеваяйся светом яко ризою, нас ради по нам быти сподобился eсть, во струи одевается днесь Иoрданския: не Сам сих ко очищению требуя, но нам Собою устрояяй порождение. О чудесе! без oгня изваряет, и назидает без сокрушения, и спасает в Него просвещаeмыя, Христос Бог и Спас душ наших.

Тебе в Дусе и oгни очищающа грех мiра, зря Креститель грядуща к себе, ужасаяся и трепеща, вопияше глаголя: не смею держати верх Твой пречистый. Ты мя освяти Владыко, Божественным явлением Твоим, Eдине Человеколюбче.
Приидите подражаим мудрыя девы, приидите срящим явльшагося Владыку: яко прииде, яко Жених ко Иоанну. Иoрдан видев Тя убояся и пожда, Иоанн вопияше: не смею держати верха Безсмертнаго. Дух низхождаше в виде голубине освятити воды, и глас с небесе: Сей eсть Сын Мой, пришедый в мiр спасти род человеческий, Господи слава Тебе.
Крещается Христос, и восходит от воды совозводит бо с Собою мiр, и зрит разводящаяся небеса, яже Адам затвори себе и сущим с ним. И Дух свидетельствует Божество: подобному бо предтичет и глас от Небесе: оттуду бо свидетельствуемый Спас душ наших.
Трепеташе рука Крестителева, егда пречистому Твоему верху коснуся: возвратися Иордан река вспять, не дерзая служити Тебе: яже бо устыдеся Иисуса Навина, како Творца своего устрашитися не имяше? Но все исполнил еси смотрение, Спасе наш, да спасеши мiр явлением Твоим, Едине Человеколюбче.
Слава, глас 8:
[Иоанна монаха:] Господи, исполнити хотя, яже уставил eси от века, от всея твари служитeли тайны Твоея приял eси: от ангел Гавриила, от человек Деву, от небес звезду, и от вод Иoрдан, в немже беззаконие мiрское потребил eси, Спасе наш, слава Тебе.
И ныне, глас тойже:

На сликама:
Света Литургија у цркви Успења Богородице у Лонг Бичу.
Освећење воде Пацифика у луци Лонг Бич, Калифорнија.