Света Литургија у Финиксу (Аризона), 2. јануар 2007

Други дан Календарске Нове године у Финиксу
На Светог Игњатија Богоносца, свештеномученика Антиохијског, другога дана календарске нове године, у парохији Светог Николе у Финиксу (НГМ), служена је Света Архијерејска Литургија, којој је началствовао Епископ западноамерички Максим са свештеницима протом ставрофором Јанком Трбовићем, о. Станиславом Дурићем и јеромонахом Јованом (Бабићем).
У предбожићне дане, Црква претпразнички пева
"Припремај се Витлејеме, отвори се свима Едеме, украси се Ефрато, јер Дрво живота у пећини процвета од Дјеве, јер Рај Умни се јави у Утроби (Дјеве) у којем је божански Сад (садница); од њега једући живи бићемо, а не умрети као негда Адам. Христос се рађа да раније пали обнови Образ (Лик Божији у човеку)".
На крају Божанствене Литургије, која је опште народно дело (свештенодејство) и Причешће Господом, Епископ Максим је преломио славски колач и поздравио присутни народ, преневши благослове Епископа нограчаничког Лонгина, и честитао славу презвитеру Станиславу Дурићу - Светог Игњатија Богоносца.

Епископ је подсетио да истога дана прослављамо и Светога Данила Архиепископа Српског и Светога Јована Кронштатског. Такође је рекао да се "сећање" и "помен" Светих у Цркви разликује од светске "комеморације" по томе што Црква све што има упућује Богу, молећи му се да Он у свом сећању сачува свако људско биће. Стога је сећање у Цркви дијахронијско и трајаће у све векове. Једино тако човек и творевина бивају искупљени од пропадљивости и пролазности. "Стога свете угоднике Божије помињемо на свакој Литургији (јер је празник хришћански неодвојив од Литургије), а посвећујемо им посебне песме на дане њихових празника, молећи Бога да их се сети у Царству своме, јер само онај постоји истински, тј. постоји вечно, у вечној заједници са Богом, ко постоји у сећању Божијем. Сећање Божије, наиме, није попут људског — само отимање од заборава онога кога се Бог сећа, него је то отимање њега од вечне смрти, од његовог поништења, од не-бића. Стога и Црква памти своје свете, јер заборавити их била би страст којој у Цркви нема места, и помиње их на Литургији, јер и они, иако свети, имају потребу да буду поменути у Божијем присуству у литургијској заједници, пошто се и свети спасавају једино тиме што су чланови Тела Христовог, тј. Цркве. Прослављање Бога и светих Његових није, дакле, нека додатна или украсна особина евхаристијске заједнице, него једна од суштинских карактеристика њених, јер се спасење тражи и налази увек и само у заједници свих у једном Телу Христовом" (В.Перишић).
Потом је свештеник Станислав позвао и угостио госте у парохијском дому.

Град Финикс (Phoenix) у Аризони јесте престоница и најнасељенији град у држави Аризона (State of Arizona). Формиран је као град 25. фебруара 1881. године, са називом Hoozdo, или "место је врело", на језику племена Навајо и Fiinigis на језику западних Апача. Финикс је град са саставом свих нација, укључујући белце, афричке Американце, домородачке Американце, Азијате, пацифичке острвљане и хиспано-американце. Са становништвом од 1,321,045, Феникс је шести највећи престони град у Сједињеним америчким државама.
У Финиксу постоје две парохије под јурисдикцијом Српске православне цркве. Прва је парохија Светога Саве у саставу Западноамеричке епархије, основана средином 20. века, чији је парох протојереј-ставрофор Јанко Трбовић. Друга парохија, Светог Николе, основана је шездесетих година 20. века, у време трагичног раскола наше српске цркве на америчком континенту. Ради истинског црквеног јединства али и спасоносног функционисања Цркве на овом простору, потребно је превазићи тешкоће и приступити пуном организационом јединству наше Цркве у Северној Америци. Наше време више од свега захтева од сваког православног хришћанина, био он свештеник или мирјанин-лаик, да сваки труд уложи на неговању јединства и мира, који су плод и дар Духа Светога.

Поводом тог јединства, а против раздора, сукоба и раскола, писао је Свети Дионисије Велики (Архиепископ Александријски из 3. века), следеће значајне речи: "Човек треба радије да претрпи свако друго зло само да не поцепа Цркву Божију, и славније је оно мучеништво које човек претрпи да не би поцепао Цркву, него мучеништво које претрпи да не принесе жртву идолима. Јер оно прво мучеништво веће је од овога; овде се страда за једну (своју) душу, а тамо се страда за корист целе Цркве (Писмо Еп. Новату).

Стога је молитва наша да се последице раскола што пре уклоне. Само тако ће народ Божији моћи да узраста и дише пуним плућима, да напредује у својој вери православној и благочестивом животу.

На сликама:
1. Слика града Финикса.
2. Божанска Литургија у цркви Св. Николе у Финиксу.
3. Литургија (детаљ)
4. Литургија (детаљ)