Света Литургија у Портланду (Орегон), 14. јануара 2007

Новогодишња канонска посета парохији у Портланду, држава Орегон

На Празник Обрезања Господњегa и Светога Василија Великог, у парохији Портланду служена је Света Литургија, са почетком у 10 часова. Тога дана је, типично за америчке прилике, обележена и Слава Парохије – Свети Првомученик и Архиђакон Стефан, која је „пала“ у радни дан, те тада верници нису могли доћи у цркву. Ово је друга по реду пастирска посета епископа Максима, који је овог пута предводио Литургију Светог Василија Великог, а саслуживали су презвитери Никола Тодоровић и Лука Хартунг. Парохија у Портланду је основана још 1996. године, а црква је купљена од Корејанаца после пожара, те је одмах требало приступити целокупној реновацији конструкције, у чему су се истакли сви парохијани, добровољним радом. Тако данас ова црква изгледа предивно, а уз храм у истом комплексу постоје црквена сала, и неколико помоћних просторија. У Цркви је до сада свештенослужило неколико свештеника, а садашњи парох је о. Никола Тодоровић, Србин из Црне Горе.

Током Литургије, за певницом је одговарао црквени хор из Портланда, појачан гостима из Далеса, па су се певале литургијске мелодије српског, византијског, руског и америчког стила... Деца су певала причастен.
Гости парохијани оближње црквене заједнице у Далесу са презвитером о. Луком одлучили су да данас дођу на Литургију у Портланд.  Тим присуством су пројавили литургијски, православну саборност: цела парохија из Далеса (око сат времене далеко од Портланда) дошла у посету да са Епископом и осталим вернима, „позваним светима“ опште у Телу Христовом и заједништву Светога Духа. Тиме се показује еклисиологија на делу и у пракси, да ниједна парохија није самодовољна јединица (филијала) него органски и саставни део месне Католичанске Цркве, која је у општењу са Католичанском Црквом по васељени, Једном Светом, Саборном и Апостолском. Свештеник на Литургији овог заједништво потврђује, између осталог, помињањем имена месног епископа, а месни епископ помињањем свога „првостојатеља“, који је, у нашем случају, Патријарх Српски Господин Павле, „будимо људи“ (како га поједнина деца зову).

Пошто је преломљен славски колач, и изабрани нови кумови, епископ се у беседи осврнуо на смисао Празника те говорио о томе како је вечни Логос Божији узео „обличје слуге“, био обрезан у осми дан сходно јудејском закону, ради спасења људи.
Овај дан је и почетак Новог венца лета доброте Господње, па је најприродније да почетак започињемо молитвом и благодарношћу Господу.  Владика је свима пожелео благословену нову годину, а подсетио је верне и на црквено-пастирско дело Св. Василија Великог, епископа Кесарије Кападокијске.
Такође, честитао је славу и подсетио на подвиг Св. Стефана Првомученика и Архиђакона. Парохијанима из Портланда је указао на вернике из Далеса који су, некада протестанти, данас пригрлили православну веру, чини се, још снажније од нас Срба, па нам сада могу служити као пример за угледање. Као да се понављају ранохришћанска времена када су новопридошли хришћани из незнабоштва постајали ватренији Христови следбеници од Јудејаца, непосредних наследника старозаветне скиније-цркве.

После Литургије у свечаној сали је приређен славски ручак. Свештеник Никола је поздравио све госте а појединачно поменуо најзаслужније, међу којима досадашње председнике парохије, до најновијег Гојка Јешића.
О. Лука Хартунг, гостујући свештеник из Далеса, изразио је благодарност на пријему и гостопримству, и, такође, подсетио на значај саборности за нас православне хришћане.
Рекао је да је он у Српској Цркви рукоположен за свештеника, да је у њој „изнова рођен“, да се осећa као priest-baby, и да жели опет да оде у Србију и Црну Гору и једно време (рецимо шест месеци) да својом породицом проведе у некој од српских парохија, а да своју парохију за то време уступи српском свештенику.
Он је пак са своје стране рекао да се он и његови парохијани непрестано угледају на српске парохије и њене вернике на Западу, који је простор мисије и место које може да процвета православном вером и побожношћу.
Потом је Епископ Максим, са своје стране, рекао да је „priest-baby“ изазвао „bishop-baby“ да се поново обрати и још једном поздрави све.

Похвалио је рад на сликању икона које врше парохијани из Далеса и, подсетивши на разлику слике и иконе, испричао једну анегдоту која потиче из Грчке, а датира с почетка 20. века.
Једна грчка грофица је пролазила кочијама кроз планинске крајеве средње Грчке и изгубила своје огледало. Једна жена га пронађе и погледавши у њега, помисли у себи: „Гле, слика моје мајке из млађих дана!“, па је као вредност оставила под јастук (био јој је то први пут да види огледало). Њен муж пронађе огледало, погледа у њега, и помисли: „Моја жена чува слику неког страног човека; ово ми је сумњиво“, па затражи да оду заједно код месног свештеника, те да он пресуди ствар. Свештеник, кад је погледао огледало, узвикну: „Гле, Свети Никола!“.

После ручка, верници су се разишли испуњени радошћу духовном и миром Божијим, са надом да ће овај почетак Нове године бити благослов за њихове домове, укућане, и васцели свет. Амин, Боже дај нека тако буде!
Неколико празничних песама из химнографије.

Весь освящен Богу, и всеобразно от детства возложен, мудрости Пребожественныя озарився зарями, сущих разумение уяснил еси, светло сказуя, и мудре поведая: еже в сущих благочиние творя, познания Божественнейшаго дела. Темже тя богоглаголива, и божественна учителя, и светоносна светильника церковнаго проповедуем, Христа моляща, подающаго мiру велию милость.
Страхом утвердився Божиим, начало премудрости разумел еси Василие: страх премудростию и жития правостию превозшел еси отче. Любовию же Богу срастворився, и свойственнейший был еси. Темже Божественным наказався оправданием и судьбам, человеков изучил еси обычаи, украсил еси верных разумы законоположеньми духовными уяснив собор. Христа убо моли, душам нашым даровати велию милость.Отец благоизволи, Слово плоть бысть, и Дева роди Бога вочеловечшася, звезда возвещает, волсви покланяются, пастырие чудятся, и тварь радуется.

Припев: Величай, душе моя, во иерарсех Василиа великаго. Дважды.
Величай, душе моя, вселенныя пресветлаго светильника. Дважды.
Величай, душе моя, от Кесарии Василиа великаго. Дважды
Перваго Пастыря, яко овча верное Христово Василие, живоносным стопам последовал еси: мучителю бо твою душу отче предал еси, доблественне предбедствуя о Церкви, всеблаженне.
Церковное всесвященное Христово видев совокупление, твоим украшено святительством мудре, всегубитель яко от грома тресновен быв, падеся мучитель: сущия бо в тебе Духа зари не стерпе, Василие.
Апостолов седалища, лика же страдалец Христовых, патриархов скинии, и праведных сладости, и радости пророков сподобился еси Василие: Богородицы бо служитель, и Троицы таинник был еси.

Яко царское украшение церкве, Василиа вси да восхвалим, учений сокровище неоскудное: сими бо той наказа нас Троицу почитати Святую, соединену убо существом, разделену же Ипостасьми.
Василие премудре, предстояй Троице, молися получити в день суда, нам поющым тя, и чтущым память твою, благодать, милость и очищение прегрешений, яко да усты прославляем и сердцем Единаго Человеколюбца.
Неизреченныя премудрости боговидне почерпл еси богатство тайное, всем источил еси православия воды, верных убо сердца Божественне веселящыя, неверных же веления достойне потопляющыя: отнюдуже обоюду благочестия поты, показался еси непобедимь Троицы поборник. Святителю Василие, молися Христу Богу, прегрешений оставление даровати, празднующым любовию святую память твою.

Силою словес Божественных, ереси низложил еси мрачныя: вся шатания Евномиева погрузил еси. Человеком бо Духа, Бога быти проповедал еси. и рук воздеянием враги умертвил еси, все прогнал еси Савеллиево служение: вся же мудрования Несториева упразднил еси, святителю Василие. Молися Христу Богу, прегрешений оставление даровати, празднующым любовию святую память твою.
Благодать словес Твоих Божественных, и догмат высота таинственная, божественнаго нам бысть восхождения лествица: Духа бо отче стяжавый трубу, тою проповедал еси Божественная учения. Темже и на месте вселился еси злачне, мзды подвигов твоих прием преподобне иерарше Василие: молися Христу Богу, прегрешений оставление даровати, празднующым любовию святую память твою.