Посета Сакраменту, Џексону, Платини, Редингу и Сан Франциску (Калифорнија), 18-21. фебруар 2007

Сиропусна Недеља у парохији у Сакраменту и Џексону. Почетак поста у манастиру Св. Германа и Скиту Свете Ксеније у Платини. Посета парохијама у Редингу и Сан Франциску.
По трећи пут за кратко време Епископ Западноамерички посетио је парохију Успења Пресвете Богородице у Сакраменту. У субуту увече служено је вечерње, а сутрадан у Недељу и Света архијерејска Литургија у храму препуном верника, чији је пастир свештеник Дане Поповић. Литургија је почела у 10 часова дочеком епископа на улазу у храм, а њеним током одговарао је парохијски хор. С обзиром на сиропусну недељу, епископска беседа се односила на почетак Великог и Часног поста, имајући као мотив стих: "Време је наступило, почнимо духовне борбе" (хвалитна стихира у сиропусну недељу).
"Отпочињући Часни Пост, послушајмо савет Цркве те поспешимо наше духовне и телесне подвиге, еда бисмо победили властиту вољу и стекли љубав христолику којом се наше јестество Тројичном причастију присаједињује".
Саслуживали су свештеници: протојереј-ставрофор Миладин Гарић, Дане Поповић, јеромонах Јован Бабић, са ђаконом Вилијамом. Епископ Максим је у Сакраменто стигао у пратњи јеромонаха Јована, Борислава Петрића (дипл.теол.), Јустина Баркера и Милоша Марковића. После службе уследио је ручак у црквеној сали. Током дружења са епископом народ је постављао питања везана за духовни живот, за унутрашњу мисију Цркве, за судбину Косова и Метохије...

У поподневним часовима, у цркви Светога Саве у Џексону (најстаријој српској парохији и цркви у Америци) служено је тзв. "вечерње праштања". У цркву су дошли најстарији парохијани а вечерње су служили о. Стивен Тумбас, јеромохан Јован и ђакон Трива Павлов. На крају вечерња су епископ, свештеници и верници узајамно тражили опроштај пред Свету Четрдесетницу која нас води Пасхи.
Дирљив је био сусрет са старим парохијанима од којих су поједини у деветој деценији живота.
Атмосферу овог вечерња најбоље описује следећа пристигла порука: "Вече праштања!... Господ је обдарио човека тајном покајања! О, каква је то радост! Да могу стати пред Тобом, Брате/Сестро, и као најсићушнија честица у овом космосу молити опроштај за сваку изговорену и неизговорену реч и срца помисао! И радовати се, јер је Господ у сваку честицу усадио и зрно љубави довољно да се спасе читав космос!!! Нека Вас греје посно пролеће на путу ка Царству Христовом! Радујте се!" (A.K.)
Изворно хришћанску веру и великопосни став понајбоље изражава молитва Светог Јефема Сирина (за коју је велики Достојевски рекао да "садржи сву суштину хришћанства и сав народни катихизис): "Господе и Владару живота мога, дух лењости, мрзовоље, властољубља и празнословља не дај ми. Духа целомудрености, смиреномудрија, трпљења и љубави даруј мени слуги Твоме. Да Господе Царе, дај ми да сагледам сагрешења своја, и да не осуђујем брата свога, јер су благословен у векове векова. Амин".

У чисти понедељак, 19. фебруара, епископ је са пратиоцима боравио у манастиру Светога Германа Аљаскога у Платини. Осим учествовања у богослужењима, вођени су и разговори са братијом о животу, мисији, издавачкој делатности. Посебна тема је била припрема најновије књиге на енглеском језику Епископа Атанасија, умировљеног Захумскохерцеговачког, под називом Christ - Alpha and Omega.
У уторак је била посета скиту Свете Ксеније у Вајлдвуду. Мати Доротеја са сестрама је госте дочекала пред манастиром, после чега им је показала обновљену црквицу Свете Ксеније Петроградске јуродиве. У маленој манастирској трпезарији је приређен укусни посни доручак за време кога су сестре разговарале са својим владиком.
У подне истога дана "нанесена је визита" (руски израз за посету ) парохији Св. Андреја Јуродивога у Редингу, коју води свештеник Мајкл Бојл. После читања шестог часа, приређен је предиван посни ручак (какав ни Срби не би спремили!) у маленој мисионарској парохији састављеној од православних Американаца. Том приликом је Владика одговарао на питања верника везана за мисију Цркве у Америци. Било је речи о православном доживљају односа са Богом, молитви, расположењу током поста које најбоље описује грчка реч "хармолипи", а значи: радосна туга...
У уторак вече, епископ Максим се са својом пратњом (camarades) у Сан Франциску састао са свештеницима протојерејем-ставрофором Душаном Буњевићем, о. Слободаном Јовићем и г. Ненадом Вукићевићем.

Иначе, у сиропусну недељу у богослужбеним текстовима преовлађује тематика Адамовог изгнања из Раја.
Поприще добродетелей отверзеся,/ хотящии страдальчествовати внидите,/ препоясавшеся добрым поста подвигом:/ законно бо страдальчествующии,/ праведно венчаются./ И восприимше всеоружие креста,/ врагу сопротивимся,/ яко стену нерушимую имуще веру,/ и яко щит молитву, и шлем милостыню,/ вместо меча пост, иже отсекает от сердца всю злобу.\ Творяй сия, истинный приимет венец от Всецаря Христа в день судный.

Создатель мой Господь,/ персть от земли прием мя,/ живоносным дуновением вдушив оживи,/ и почте на земли начальствующа видимыми всеми,/ и ангелом купножителя./ Сатана же льстивый, сосуд змия употребив,/ снедию прельсти, и Божия славы разлучи,/ и преисподнейшей смерти предаде в землю:\ но яко Владыка и Благоутробен, паки воззови.
Одежды Боготканныя совлекохся окаянный,/ Твое Божественное повеление преслушав, Господи,/ советом врага, и смоковным листвием,/ и кожными ризами ныне облекохся;/ потом бо осужден бых хлеб трудный снести;/ терние же и волчец мне принести,/ земля проклята бысть./ Но в последняя лета Воплотивыйся от Девы,\ воззвав мя введи паки в рай.
Раю всечестный, краснейшая доброто,/ Богозданное селение,/ веселие некончаемое и наслаждение,/ славо правед­ных, пророков красото,/ и святых жилище,/ шумом листвий Твоих Содетеля всех моли,/ врата отверсти ми, яже преступлением затворих,/ и сподобитися древа животнаго прияти,\ и радости, еяже прежде в Тебе насладихся.

Адам изгнан бысть из рая преслушанием,/ и сладости извержен,/ женскими глаголы прельщенный,/ и наг седит, села, увы мне, прямо рыдая./ Темже потщимся вси время подъяти поста,/ послушающе Евангельских преданий;/ да сими благоугодни бывше Христу,\ рая жилище паки восприимем.
Седе Адам прямо рая,/ и свою наготу рыдая плакаше:/ увы мне,/ прелестию лукавою увещанну бывшу/ и окрадену и славы удалену,/ увы мне,/ простотою нагу,/ ныне же недоуменну!/ Но, о раю,/ ктому твоея сладости не наслаждуся;/ ктому не узрю Господа и Бога моего и Создателя:/ в землю бо пойду,/ от неяже и взят бых,/ Милостиве Щедрый, вопию Ти:\ помилуй мя падшаго.
Адам из рая отгонится,/ пищи причастився, яко преслушник;/ Моисей Боговидец бысть,/ постом очи душевныя очистив./ Темже рая жителие быти возжелевше,/ изменимся от неполезныя пищи,/ и Бога зрети желающе,/ Моисейскую четверицу десятиц постимся,/ молитвою и молением чисто терпяще;/ утолим душевныя страсти,/ отженем плотския сласти,/ легцы к горнему шествию прейдем,/ идеже ангельстии лицы немолчными гласы Нераздельную воспевают Троицу,/ зрети недоуменную доброту и Владычню./ Тамо сподоби нас, Сыне Божий Жизнодавче/ на Тя надеющихся,/ ликовати со ангельскими воинствы,/ рождшия Тя Матере, Христе, молитвами,\ и апостол, и мученик, и преподобных.

Изгнан бысть Адам из рая снедию,/ темже и седя прямо сего рыдаше,/ стеня умилительным гласом, и глаголаше:/ увы мне, что пострадах окаянный аз:/ едину заповедь преступих Владычню,/ и благих всяческих лишихся!/ Раю святейший,/ мене ради насажденный быв,/ и Евы ради затворенный,/ моли тебе Сотворшаго, и мене Создавшаго,/ яко да Твоих цветов исполнюся./ Темже и к нему Спас:/ Моему созданию не хощу погибнути,/ но хощу сему спастися,/ и в познание истины приити,\ яко грядущаго ко Мне не изгоняю вон.
Гряди душе моя страстная, плачи твоя деяния днесь, поминающи первое обнажение во Едеме, имже изгнана еси от сладости, и непрестанныя радости.
От многаго благоутробия и щедрот, Создателю твари, и Творче всех, от персти оживив мя прежде, заповедал еси пети Тя со ангелы Твоими.
Ради богатства благости, Ты садиши Создателю и Господи, райскую сладость во Едеме, повелевая ми наслаждатися красных и сладких, и немимотекущих плодов.
Слава: Увы мне душе моя окаянная, сущих во Едеме наслаждатися прияла еси власть от Бога, не ясти же ведения плода повелена была еси: вскую преступила еси закон Божий;

Поменимо  зато још и неке карактеристике  које одликују великопосно богослужење.
Возсия благодать Твоя Господи,/ возсия просвещение душ наших./ Се время благоприятное, се время покаяния,/ отложим дела тьмы,/ и облечемся во оружие света;/ яко да преплывше поста великую пучину,/ в тридневное воскресе­ние достигнем,/ Господа и Спаса нашего Иисуса Христа,\ спасающаго души наша.
Постное время светло начнем,/ к подвигом духовным себе подложивше,/ очистим душу, очистим плоть,/ постим­ся якоже в снедех от всякия страсти,/ добродетельми наслаждающеся духа:/ в нихже совершающеся любовию,/ да сподобимся вси видети всечестную страсть Христа Бога,/ и Святую Пасху,\ духовно радующеся.
Воздержанием тело смирити вси потщимся,/ божественное преходя поприще непорочного поста/ и молитвами и слезами/ Господа спасающаго нас взыщем,/ и забвение злобы всеконеч­ное сотворим, вопиюще:/ согрешихом Ти, спаси,/ якоже древле ниневитяны, Христе Царю,/ и общники ны сотвори Небесного Царствия,\ Благоутробне.
Кондак: Премудрости Наставниче, смысла Подателю,/ немудрых Наказателю, и нищих Защитителю,/ утверди, вразуми серд­це мое, Владыко!/ Ты даждь ми слово, Отчее Слово,/ се бо устне мои не возбраню,/ во еже звати Тебе:\ Милостиве, помилуй мя падшаго.

Изгнан бысть Адам от райския сладости, снедию горькою в невоздержании заповеди не сохрани Владычни, и осудися делати землю, от неяже взят бысть сам: потом же многим ясти хлеб свой. Темже мы возлюбим воздержание, да не вне рая возрыдаим, якоже он, но в него внидем.
Hыне время добродетелей явися, и при дверех Судия, не скорбим: но приидите постящеся принесем слезы, умиление и милостыню, зовуще: согрешихом паче песка морскаго: но ослаби всем всех Свободителю, да восприимем нетленный венец.