Holy Liturgy in Sacramento (California), February 18, 2007

On Saturday, February 17, His Grace Bishop Maxim traveled to Sacramento to visit the Assumption of the Virgin Mary Orthodox parish. After extending his pastoral blessing at the Vespers service, His Grace attended a fellowship banquet hosted by the faithful of the parish.

Sunday, February 18 also provided an opportunity for Bishop Maxim to attend the Assumption of the Virgin Mary during the Divine Liturgy and offer a pre-Lenten homily which was centered around accumulating spiritual fruit by wholeheartedly attempting to serve the Lord Jesus Christ and His One Holy Catholic and Apostolic Church. The faithful took the special opportunity of the Bishop’s visit to offer another fellowship banquet in spiritual love, truth, and unity.
Later on Sunday evening, His Grace was blessed with the opportunity to visit St. Sava’s Orthodox Church, located in Jackson, CA. His Grace participated in the special ceremony of “Forgiveness Vespers,” where all the members of the parish ask one another for forgiveness at the end of the evening prayers and respond by asserting that “God forgives.” Bishop was cordially invited to a Cheesefare celebration after the Vespers service, not only to fellowship with the faithful, but also to embark on the beginning of the Lenten journey. The faithful exchanged tales old and new, ranging from the establishment of St. Sava’s (in 1894) through its development during the Gold Rush era to a touching tale of a catechumen who shared how his faith was initially sparked during prayer in presence of an icon of our Lord at St. Sava’s. Before departing for the evening, His Grace also shared his hope to make a pastoral visit to St. Sava’s for Forgiveness Vespers an annual tradition, which was warmly welcomed by the faithful.

On Monday, February 19th-20th Bishop Maxim joined the monastics at St Herman of Alaska Monastery in Platina (CA).  The Prayer of Saint Ephraim (O Lord and Master of my life, take from me the spirit of sloth, despondency, lust of power, and idle talk; But grant rather the spirit of chastity, humility, patience, and love to thy servant. Yea, O Lord and King, grant me to see my own transgressions, and not to judge my brother; for blessed art Thou unto the ages of ages) was said and heard often which cultivated a fitting Lenten atmosphere of sorrow and joy in remembrance of Christ and who we are as His people.  Upon request, His Grace shared a short word with the brethren on the relationship between the Orthodox Christian and the Lenten season.  On Tuesday, February 20th, after attending matins at the monastery, His Grace made a short trip to St. Xenia’s Skete in Wildwood (CA) for a brief tour of the skete and for fellowship. 

On Tuesday afternoon, after visiting the skete, His Grace traveled northeast to Redding to visit the St. Andrew’s mission parish. Although time was limited before heading to San Francisco, His Grace and the faithful were able to worship together and have fellowship during a light Lenten lunch. After attending Vespers at the Holy Virgin Russian Cathedral in San Francisco, Father Dusan and Father Slobodan met with His Grace in order to exchange reflections for the current and future flourishing of their respective parishes.

Overall, the mutual blessing of His Grace to visit with the faithful and vice-versa allowed for a rejuvenated sense of spiritual family and love. Each visit was a blessing in itself and the Christian love of the faithful was chiefly exemplified by their warm sense of hospitality. Both His Grace and the faithful seemed to have spiritually benefited from each experience, and will look forward to future periods of Orthodox fellowship.

"Вече праштања!... Господ је обдарио човека тајном покајања! О, каква је то радост! Да могу стати пред Тобом, Брате/Сестро, и као најсићушнија честица у овом космосу молити опроштај за сваку изговорену и неизговорену реч и срца помисао! И радовати се, јер је Господ у сваку честицу усадио и зрно љубави довољно да се спасе читав космос!!! Нека Вас греје посно пролеће на путу ка Царству Христовом! Радујте се!"
У ову сиропусну недељу певамо богослужбене песме са тематиком Адамовог изгнања из Раја.
Поприще добродетелей отверзеся,/ хотящии страдальчествовати внидите,/ препоясавшеся добрым поста подвигом:/ законно бо страдальчествующии,/ праведно венчаются./ И восприимше всеоружие креста,/ врагу сопротивимся,/ яко стену нерушимую имуще веру,/ и яко щит молитву, и шлем милостыню,/ вместо меча пост, иже отсекает от сердца всю злобу.\ Творяй сия, истинный приимет венец от Всецаря Христа в день судный.

Адам из рая отгонится,/ пищи причастився, яко преслушник;/ Моисей Боговидец бысть,/ постом очи душевныя очистив./ Темже рая жителие быти возжелевше,/ изменимся от неполезныя пищи,/ и Бога зрети желающе,/ Моисейскую четверицу десятиц постимся,/ молитвою и молением чисто терпяще;/ утолим душевныя страсти,/ отженем плотския сласти,/ легцы к горнему шествию прейдем,/ идеже ангельстии лицы немолчными гласы Нераздельную воспевают Троицу,/ зрети недоуменную доброту и Владычню./ Тамо сподоби нас, Сыне Божий Жизнодавче/ на Тя надеющихся,/ ликовати со ангельскими воинствы,/ рождшия Тя Матере, Христе, молитвами,\ и апостол, и мученик, и преподобных.

Поменимо  зато још и неке карактеристике  које одликују великопосно богослужење.
Возсия благодать Твоя Господи,/ возсия просвещение душ наших./ Се время благоприятное, се время покаяния,/ отложим дела тьмы,/ и облечемся во оружие света;/ яко да преплывше поста великую пучину,/ в тридневное воскресе­ние достигнем,/ Господа и Спаса нашего Иисуса Христа,\ спасающаго души наша.
Постное время светло начнем,/ к подвигом духовным себе подложивше,/ очистим душу, очистим плоть,/ постим­ся якоже в снедех от всякия страсти,/ добродетельми наслаждающеся духа:/ в нихже совершающеся любовию,/ да сподобимся вси видети всечестную страсть Христа Бога,/ и Святую Пасху,\ духовно радующеся.
Воздержанием тело смирити вси потщимся,/ божественное преходя поприще непорочного поста/ и молитвами и слезами/ Господа спасающаго нас взыщем,/ и забвение злобы всеконеч­ное сотворим, вопиюще:/ согрешихом Ти, спаси,/ якоже древле ниневитяны, Христе Царю,/ и общники ны сотвори Небесного Царствия,\ Благоутробне.
Кондак: Премудрости Наставниче, смысла Подателю,/ немудрых Наказателю, и нищих Защитителю,/ утверди, вразуми серд­це мое, Владыко!/ Ты даждь ми слово, Отчее Слово,/ се бо устне мои не возбраню,/ во еже звати Тебе:\ Милостиве, помилуй мя падшаго.

Создатель мой Господь,/ персть от земли прием мя,/ живоносным дуновением вдушив оживи,/ и почте на земли начальствующа видимыми всеми,/ и ангелом купножителя./ Сатана же льстивый, сосуд змия употребив,/ снедию прельсти, и Божия славы разлучи,/ и преисподнейшей смерти предаде в землю:\ но яко Владыка и Благоутробен, паки воззови.
Одежды Боготканныя совлекохся окаянный,/ Твое Божественное повеление преслушав, Господи,/ советом врага, и смоковным листвием,/ и кожными ризами ныне облекохся;/ потом бо осужден бых хлеб трудный снести;/ терние же и волчец мне принести,/ земля проклята бысть./ Но в последняя лета Воплотивыйся от Девы,\ воззвав мя введи паки в рай.
Раю всечестный, краснейшая доброто,/ Богозданное селение,/ веселие некончаемое и наслаждение,/ славо правед­ных, пророков красото,/ и святых жилище,/ шумом листвий Твоих Содетеля всех моли,/ врата отверсти ми, яже преступлением затворих,/ и сподобитися древа животнаго прияти,\ и радости, еяже прежде в Тебе насладихся.

 

Адам изгнан бысть из рая преслушанием,/ и сладости извержен,/ женскими глаголы прельщенный,/ и наг седит, села, увы мне, прямо рыдая./ Темже потщимся вси время подъяти поста,/ послушающе Евангельских преданий;/ да сими благоугодни бывше Христу,\ рая жилище паки восприимем.
Седе Адам прямо рая,/ и свою наготу рыдая плакаше:/ увы мне,/ прелестию лукавою увещанну бывшу/ и окрадену и славы удалену,/ увы мне,/ простотою нагу,/ ныне же недоуменну!/ Но, о раю,/ ктому твоея сладости не наслаждуся;/ ктому не узрю Господа и Бога моего и Создателя:/ в землю бо пойду,/ от неяже и взят бых,/ Милостиве Щедрый, вопию Ти:\ помилуй мя падшаго.

 

Изгнан бысть Адам из рая снедию,/ темже и седя прямо сего рыдаше,/ стеня умилительным гласом, и глаголаше:/ увы мне, что пострадах окаянный аз:/ едину заповедь преступих Владычню,/ и благих всяческих лишихся!/ Раю святейший,/ мене ради насажденный быв,/ и Евы ради затворенный,/ моли тебе Сотворшаго, и мене Создавшаго,/ яко да Твоих цветов исполнюся./ Темже и к нему Спас:/ Моему созданию не хощу погибнути,/ но хощу сему спастися,/ и в познание истины приити,\ яко грядущаго ко Мне не изгоняю вон.
Гряди душе моя страстная, плачи твоя деяния днесь, поминающи первое обнажение во Едеме, имже изгнана еси от сладости, и непрестанныя радости.
От многаго благоутробия и щедрот, Создателю твари, и Творче всех, от персти оживив мя прежде, заповедал еси пети Тя со ангелы Твоими.
Ради богатства благости, Ты садиши Создателю и Господи, райскую сладость во Едеме, повелевая ми наслаждатися красных и сладких, и немимотекущих плодов.
Слава: Увы мне душе моя окаянная, сущих во Едеме наслаждатися прияла еси власть от Бога, не ясти же ведения плода повелена была еси: вскую преступила еси закон Божий;

Богородичен: Богородительнице Дево, яко Адамова Дщи по роду, по благодати же Христу Богу Родительница, мене изгнаннаго от Едема, ныне воззови.
 


Изгнан бысть Адам от райския сладости, снедию горькою в невоздержании заповеди не сохрани Владычни, и осудися делати землю, от неяже взят бысть сам: потом же многим ясти хлеб свой. Темже мы возлюбим воздержание, да не вне рая возрыдаим, якоже он, но в него внидем.
H
ыне время добродетелей явися, и при дверех Судия, не скорбим: но приидите постящеся принесем слезы, умиление и милостыню, зовуще: согрешихом паче песка морскаго: но ослаби всем всех Свободителю, да восприимем нетленный венец.