Света Литургија у Сан Дијегу (Калифорнија),
24. децембар 2006.

У недељу Праотаца, 24. децембра, на Светог Данила Столпника, у цркви Св. Георгија у Сан Дијегу служена је Света Архијерејска Литургија, којој је присуствовао белики број верника са југа Калифорније. Литургију је служио преосвећени епископ Западноамерички Максим, а саслуживали су протојереј-ставрофор Велимир-Леца Петаковић, архијерејски заменик, прота-ставрофор Божидар Драшковић, старешина цркве у Сан Дијегу, јеромонах Јован, нови клирик Западноамеричке Епархије, и протођакон Ђурица Гордић. Божанствена Литургија је почела у 10.15ч, а на њој је певао хор цркве Светог Ђорђа. Епископ Максим је поздравио народ са беседом која се односила на јеванђелско читање. После Литургије свештеници и народ су се окупили око трпезе љубави у парохијској сали, коју су поставили чланови парохијске фолклорне групе, а током ручка за клавиром је свирала двеојчица Оксана Жермен, иначе првакиња на пијану у својој генерацији у Сан Дијегу.

Црквено-школска општина у Сан Дијегу

Кад је реч о животу Цркве Божије на простору јужне Калифорније, треба рећи да су други православни народи основали своје парохије пре Срба, који се на том простору у већем броју појављују тек после Другог светског рата. Услед тог таласа усељеника указује се потреба за образовањем нових парохија, или црквено-школских општина. Међу тим парохијама истакнуто место заузима црквено-школска општина Светог Великомученика Георгија у Сан Дијегу. Ова општина у је основана 4. маја 1952. године. С обзиром да наши земљаци почетно нису имали властитог храма за богослужења, то је Епископална црква у Сан Дијегу, при храму Светог апостола Павла, уступила Србима исту цркву на привремену употребу. Тако су у овом храму служене Божанствене Литургије и остала богослужења све до 5. јуна 1966. године; наиме, тада је одслужена последња литургија.
Те године је дирекција за саобраћај Калифорније одлучила да откупи имовину црквено-школске општине у Линколн авенији у Сан Дијегу, па се Срби одлучују за изградњу нове цркве, парохијске куће и црквене дворане. Две године раније, 1964, на свештеника у Сан Дијегу је постављен Велимир Петаковић који заједно са верним народом почиње изградњу црквеног центра Српске цркве у Сан Дијегу. Његово познавању црквене архитектуре и уметности (и дан-данас о. Леца, како га зову, производи уметничке предмете, попут крстова, панагија, окова за јеванђеље итд.) олакшало је посао грађевинском одбору око плана и стила градње новог храма. За главног архитекту храма је изабран Грка Георгије Ликос. На летњег Светог Николу (пренос његових моштију), 22. маја 1966. године, освећено је земљиште за нову црквену дворану.

Занимљив је текст повеље која је уграђена у темеље новог црквеног дома заједно са каменом темељцем:
"Овај дом јесте још једна кула светиља и бедем свете вере православне и наше светосавске цркве а за сведочанство Господу и Спасу нашем Исусу Христу у овом делу Божанског космоса. Дом је дело љубави, пожртвовања, труда и рада чланова општине светог Ђорђа као и помоћи српског народа из братских општина из ближе и даље околине као и дарова многобројних пријатеља, припадника других вера..."

Црквена дворана завршена је и освећена 19. фебруара 1967. године. Све до подизања новог храма, богослужења су cе обављала у црквеној дворани у којој je био постављен иконостас из старе цркве. Грађевински одбор је одмах по завршетку црквене дворане приступио подизању нове парохијске куће и новог храма. Земљиште за нову цркву и парохијски дом освећено је 17. децембра 1967. годинс. Захваљујући великом одушевљењу којим су били понети свештеник, чланови црквено-школске општине ca управним и грађевинским одбором, градња цркве и парохијског дома брзо је напредовала. Храм је завршен и освећен 27. јула 1969. године. Освећење су обавили епископи Григорије, Сава и Фирмилијан уз саслуживање надлежног свештеника Велимира Петаковића и других свештеника.

Целокупна унутрашња површина храма урађена је у мозаику. Мозаик ca ликовима светитеља зa западни портал и кубета изнад спољашњих врата поклонили су имућни Срби из Мексика и то: Велимир Ратаковић, Никола Кордић и Симеон Марћанин из Гвадалахаре и Божидар Булајић, и др Феодор Стефановић из Мексико Ситија. Када их је свештеник Петаковић посетио у Мексику и упознао их ca градњом храма у Сан Дијегу, рекли су без двоумљења: „Узмите од компанија у Мексику све што вам треба за цркву“. Мозаик у цркви Светог Георгија у Сан Дијегу радило је 50 уметника под вођством стручњака за мозаик Ђованија Марија Нострућија. Иконостас и све црквене украсе споља и изнутра урадио је Стева Чукић из Београда. Храм Светог Георгија у Сан Дијегу  спада у најлепше храмове Српске Цркве у Америци и Канади како по својој спољашњој архитектури тако и са својим раскошним мозаиком у унутрашњости храма. Нарочиту пoмоћ црквено-школској општини и парохи.ји светог Великомученика Георгија у Сан Дијегу пружиле су чланице Кола српских сестара, као и црквени хор који је ocнован још 1952. године. (О овоме видети: С. Спасовић, Историја Српске Православне Цркве у Америци и Канади 1941-1991, Београд 1997, 328-330).
Храм и парохију светог Георгија опслуживали су: први свештеник је био игуман Николај Дазгић (кога је после извесних преступа рашчинио Епископ Дионисије Миливојевић). Кратко време после њега је био прота Младен Трбуховић, да би потом свештенослужбовао прота Велимир Петаковић (1964-1979), па онда прота Милорад Доброта, а напослетку отац Божидар Драшковић, данашњи парох и старешина храма и парохије.