`

Аnnual Seminary Christmas Retreat in New York, December 27-29, 2006

 

Други и трећи дан боравка на Академији Светог Владимира
Другог и трећег дана боравка на Световладимирској академији у Њујорку, студенти и Епископ Максим су учествовали у програму Божићних сусрета. У четвртак, 28. децембра Епископ Максим се састао са неколицином професора Академије, на челу са Полом Мајендорфом и разговарао о животу и раду ове високе школе. Такође је посетио целокупни простор школе, на коме су смештени: црква, управна зграда, библиотека, куће са становима за професоре, студенте, студенткиње и брачне парове. Цео тај комплекс чини да Световладимирска академија представља јединствено академско место у Америци.
Сутрадан, 29. децембра, на дан Свете Витлејемске деце пострадале од Ирода (по новом календару), у цркви Света Три Јерарха на Крествуду служена је Света Литургија којој је началствовао Епископ Западноамерички Максим уз саслужење четворице свештеника и двојице ђакона, према литургијском типику који укључује гласно читање евхаристијских молитава, служење са отвореним дверима и сл. На крају Литургије Епископ се захвалио декану, професорима и особљу Академије пожелевши школи много успеха и благослова Божијег у Новој 2007. години. Литургијски-молитвено учесници су се сетили оснивача и отаца ове угледне школе, Георгија Флоровског, Александра Шмемана и Јована Мајендорфа. После заједничког ручка епископ Максим је прочитао молитву за завршетак овог студентског скупа и за срећан пут свим учесницима. Потом је одговарао на питања студената у пријатном и неформалном разговору.

Сабор православне омладине из Америке се завршио у поподневним часовима. Ученици и студенти су својим домовима кренули обогаћени најлепшим искуством литургијског живота, православног богословља научаваног у практичном духу, кроз свакодневни живот дружења и заједништва. Богослужење, јеванђелска читања са тумачењем, разговори, питања и одговори и предавања младих инструктора, заједнички обеди и одласци у игру, посете знаменитим местима, благослов свештеника и епископа - све то заједно представља јединствени доживљај који ће сваки од учесника носити у срцу.

Кроз општу тему скупа: Тетовиран или запечаћен: Коме припадаш? размотрено је кључно питање идентитета хришћанина у овоме свету. Модерно "лудило" тетовирања људског тела, постављено је у светлу хришћанске праксе миропомазања.

Студенти су констатовали да оба чина, и тетоважа и миропомазање, откривају неминовно за сваког човека питање идентитета и припадности. Поистовећење са оним што представља човеков идеал интиман је свакако избор сваког појединачног човека. Питање је само колико је он слободан и драговољан. Колико обавезује? Која му је трајност? Одговоре су покушали да дају ови млади ученици и студенти средњих школа и колеџа из целе северне Америке, који су се сакупили, да се подсетимо, на Академији Свегог Владимира у Њујорку, од 27. до 29. децембра ове године на свом редовном годишњем Божићњем сусрету, истражујући видове модерне појаве „тетоваже“ (tattooing), поредећи је са једном другом праксом. Библијско-новозаветна тема „печата“ који се у виду помазивања уљем дарује хришћанима на Крштењу јесте израз припадности, опредељења, поистовећења са Христом кроз Духа Светога. Које су сличности а у чему су разлике?

Да не би све изгледало сувише академски, студенти су тему обрађивали у различитим групама, уз помоћ тројице предавача, али и кроз дружење, заједничке молитве, обеде, излете и друге забавне активности, са круном у Светој Литургији коју је у петак, 29. децембра на Световладимирској академији служио Епископ Максим. Констатовано је да чин "печата" Духа Светога представља чин Светога Духа којим се запачаћује Крштење кроз слободно присаједињење Телу Христовом у Евхаристији. Миропомазање је печат који остаје вавек, па ипак својом "невидљивошћу" (за разлику од тетоваже) оставља слободу човеку да се према њему увек односи неспутано. Тетоважа није хришћанска пракса, премда поједини екстремни облици постоје, рецимо код етиопских хришћанских жена које у муслиманској средини тетовирају чело у знаку крста, или пак руку. Печат са миропомазања, пак, својом ненаметљивошћу открива Божији однос према човеку. Бог се не намеће. Он се открива и позива. Може се рећи да Бог својим приступом открива својеврсну "слабост", како је у византијском богословљу она окарактерисана, "богоначална слабост" (Ареопагит). Свемоћни Бог не може, али и не жели, да наруши најдрагоценији дар, слободу човека, као што је није укинуо код првородног греха и пада првог човека.

Човеково трагање за "печатом", "знаком", симболом указује да он, уистину, не поседује смисао и значење у самом себи. Тема заслужује продубљеније и истанчаније промишљање. Човек је референтно биће, његов фокус и средиште се налазе изван њега самога. Стога је јеванђелска реч и срцу и благу човековом (тамо где је благо ваше, тамо ће бити и срце ваше) примењива и на питање печата, тетоваже, идентитета и припадности.

На сликама:
1. Сусрет Епископа западноамеричког Максима са професорима Световладимирске Теолошке школе.
2. Епископ Максим и проф. Пол Мајендроф
3. Литургија у Цркви Света Три Јерарха (детаљ)
4. Литургија (детаљ)
5. Заједничка фотографија учесника скупа испред цркве