Света Литургија у Манастиру Тврдошу (Херцеговина),
19. децембар 2006.

На празник Светог Николаја Мирликијског Чудотворца, у манастиру Тврдошу (Епархија захумскохерцеговачка) служена је Света Архијерејска Литургија, којој је присуствовао белики број верника, монаштва и свештенства. Празнично вечерње је служено у 18 часова, а предводио је (началствовање или тзв. хоростатисис) преосвећени епископ Западноамерички Максим. Певане су свечане химне којима се велича Светитељ Николај Чудотворац и његов подвиг, а литија је служена по обичају у манастирској припрати. После вечерње и дељења петохлебнице следила је манастирска трпеза, припремљена добротом и љубављу Игумана Саве и Тврдошке братије.

Сутрадан, на сам дан празника, служено је свечано јутрење, а у осам часова отпочела је Божанствена Литургија коју су служили епископ домаћин Григорије ЗахумскоХерцеговачки, Епископ Атанасије умировљени ЗХП, и Западноамерички Максим, који је и началствовао. Ова служба, као свештенослужење и учешће верног народа у заједници богочовечанског Тела Христовог, каква је свака Литургија служена од православног свештенослужитеља, Епископа или Свештеника, беше веома свечана. У благодатном контексту словесног служења, душом и телом, верници су суделовали у канонском току Свете Литургије која је Покрет, Догађај и Праксис, како вели Св. Максим Исповедник. У литургији речи су чули благовест Христову преко читања Апостола и Јеванђеља који су као суд овом свету (отуда одлазак свештенослужитеља на тзв. „горње место“). Потом је следила беседа (види у додатку) као коментар на читања, а после ње вериници су кроз Херувимску песму били позвани да оставе „сваку животну бригу“, да би по исповедању Символа вере, тог неопходног предуслова за Заједницу, ушли у Канон. У уводу канона Евхаристије било је благодарење Богу за стварање свет и његова доброчинства према свима што се окончало арханђелском доксологијом „Свет, Свет, Свет Господ Саваот“. По овом славослољу, народ је гласом свештенослужитеља подсећен на искупитељско дело Господа Исуса Христа, кроз опис Тајне Вечере, па преко речи установљења, по заповести самога Господа. Томе је следила Анамнеза, у којој се спомиње оно што је Спаситељ учинио и претпео ради нас: Крст, погребење, Васкрсење, вознесење, седење с Десне стране Оца и, парадоксало – Други и Славни Долазак. Незаобилазни део сваке Литургије јесте Епиклеза (а цела Литургија је призив Светом Духу), па је цела Црква кроз служитеље молитвено се обратила Светоме Духу да освети не само предложене Дарове него и васколики присутни Народ! После тога, Црква је у „ходатајственом ставу“ молитвено посредовала (intercessio) за васцелу заједницу, за епископат, клир, за живе и мртве, што је одјек древног читања диптихâ, то јесте поменика живих и мртвих. После Молитве Господње (Oratio Domini) „Оче наш...“, уследило је Причешће пуноће Божије-присутног народа.
После заамвоне молитве обављен је чин славског колача, а после отпуста, домаћин епископ Григорије је поздравио госта Епископа Максима, честитао славу Епископу Атанасију и све присутне позвао на свечани славски ручак у манастирској трпезарији. Домаћин славе, Епископ Атанасије је госте, по српском обичају, дворио и служио славским јелима и познатим тврдошким вином. Посебну радост унела су присутна деца својим певањем, грајом и игром.

Беседа Епископ Западноамеричког Максима на Литургији
У име Оца, и Сина, и Светога Духа,
Драга браћо и сестре, и децо,
Управо чусмо Јеванђеље Господње, и Божије, и Христово откривење свијету, Његовој спасоносној личности, Његовој вери, и у Његовој Цркви и Његовим светитељима.
Такав је Свети Николај, Мирликијски Чудотворац, кога данас прослављамо литургијски сабрани у овоме хорохроносу, Божијему месту, али и Божијем тренутку и времену, које приступљује и све нас искупљује захваљујући Његовом спасоносном присуству. А то присуство такво да, како вели данашњи јеванђелски одломак, сила из Њега излази и исцељује све болести људске, а највећу од њих: смрт и пропадљивост. Тако бива онима који се друже са Богом, и кроз то дружење и они се пројављују као „дивни светитељи Његови“.
Свети Николај, из Мире Ликијске, далеке простором од нас, али блиској по духу, и по православном етосу, у Кападокији је у Малој Азији, засијао је таквом силом живота, па је и њега Господ прославио да је утицао на читава покољења и нараштаје, у свим крајевима али у данашња времена. Захваљујући његовом лику, и осталих Кападокијских Отаца, та земља православна је засијала и пројавила свету и човечанству спасоносно понашање благочешћа и живота достојног Бога, Христа Бога нашега, тако карактеристично за православне народе.
Светом Николају се и дан данас, молитвено обраћају сви, од младих до старих, зато што је он, захваљујући благодати Духа Светог и љубави Христовој, уистину брзи помоћник. Помаже и деци, и старима који очекују скончање свога живота са надом на његову помоћ и посредовање. Посебно је познато да он помаже путницима који плове по морима и океанима. Помаже међутим и свима нама који можда не путујемо по природном мору и океану, али пловимо по океану живота где нас запљускују таласи разноразних искушења. И тада нам Свети Никола помаже и притиче у помоћ.
Занимљиво је да ми данас прослављамо Светитеља који делујући као Епископ није оставио властитих списа иза себе. Ипак, упркос томе, Николај је као ретко ко посведочио оно што је суштина живота и Јеванђеља Божијега. Прослављамо га данас, а каже се да га Српски народ на данашњи дан прославља га саборно, тако што пола њих славе, а онда она друга половина одлази у посету код свечара на славу.
Молитвена нам је жеља да Свети Никола чудотворац буде помоћник свима, и онима који га данас прослављају, међу којима је и Преосвећени Епископ Атанасије, и многи од вас присутних! Нека вам је срећна и благословена Слава Николаја Чудотворца, тог великога светитеља Христовог, који нас заједно са осталима призива у Царство Оца, Сина и Светога Духа. Амин.